Transformacija najstarijeg dela Satelita: Juče deponija, sutra naselje za primer
Tozinovac, sirotinjska četvrt u najstarijem delu Satelita bez infrastrukture dostojne 21. veka, kako tvrde stanovnici tog kvarta, iz dana u dan doživljava vidne promene.
Izbijanje bulevara u produžetku Ulice Bate Brkića, koji podrazumeva uklanjanje trošnih prizemnih kuća, prvobitno sagrađenih kao privremeni smeštaj građevinskih radnika, premeštanje pijace, koja upravo dobija montažne objekte za trgovinu u zatvorenom, pa i uklanjanje tzv. Malog najlona, koji će s proleća dobiti očekivani izgled parka, transformisaće taj deo grada. Njega trenutno čine neprohodne blatnjave ulice i gomile smeća, ali, sudeći po komentarima žitelja, boljitak, koji se već da naslutiti, strpljivo očekuju, gledajući bagere u čijim čeljustima nestaju vrhovi bregova izraslih od raznoraznog otpada i šuta.
Da je teško živeti u takvim uslovima nije ni morao da nam kaže ugostitelj Nemanja Zorić, koji u Ulici Isidore Sekulić stanuje 38 godina i jedan je od retkih kojima još nije ponuđen odgovarajući stambeni prostor.
„Iznenađen sam time koliko se toga promenilo za deset dana u mom odsustvu“, dodaje Zorić, tvrdeći da su pre toga hrpe smeća bile četiri-pet puta veće i navodeći da mu nimalo prijatna faza adaptacije Satelita ne smeta koliko su mu smetali izvori zaraze u vidu pacova, fekalija i iskorišćenih špriceva.
Kao primetan problem, ističe, ostaju prodavci polovne robe koji se, zajedno s proširenjem gradilišta, pomeraju uz put i zauzimaju napuštene privatne posede. A kuda će kada se i taj deo izgradi, ni on, kao ni ostali sugrađani, nije znao da kaže.
„Nemam ništa protiv tih ljudi na rubu egzistencije, ali mi koji redovno plaćamo račune za održavanje čistoće osećamo se kao taoci. Svakodnevno možete videti robu na kartonima, ostavljenu da kisne i propada pod snegom. Osim toga, komšija koji je živeo na ćošku blizu pijace, a zbog čijeg smo gomilanja starudije više puta peticiju pokretali pa su dolazili i Komunalna inspekcija i gradonačelnik lično, preselio se u napuštenu kuću u mojoj ulici“, dodao je Zorić, ističući da problem i dalje nije rešen, iako bi mnogi koji tuda prolaze to pomislili kad vide da su od kućerka ostali samo tragovi.
S. Milačić
Foto: B. Pavković
|
Nenad Popović, radnik „Živim ovde od rođenja, 57 godina. Ova ulica je imala 70 stanova, svi su srušeni, ostala su još tri, a ja živim u jednom od tih. Svi iseljeni dobili su ili novac ili stanove na drugom mestu, čekamo i mi neku ponudu. Ovde je đubrište već sigurno 20 godina. Kad bulevar bude završen i izgrađene nove zgrade, biće ovde elitno naselje.“ |
|
|
Svetlana Mišić, nezaposlena „Ne znam koliko je moguće da se nešto promeni i smatram da ljudi nisu dovoljno obavešteni o stvarnom stanju ovog kraja i svakodnevici nas koji ovde živimo. Svi budemo u problemu zbog nekolicine njih koji ovde ostavljaju smeće. Preselili su nas zbog radova, trenutno nemam svoj dom u vlasništvu, a ubrajam se u teže zapošljivi deo stanovništva.“ |
|
|
Jelenko Ilić, penzioner „Ovde sam od 1962. godine, a život u ovom kraju se veoma promenio. Veliki su radovi, ne može se lako prići ni parkirati, a pešacima je najteže. Mislim da će sve biti bolje kad radovi budu završeni. Ne smeta mi što su porušili radničke barake, bolje da se novo gradi i otvaraju prodavnice. Nadam se boljem.“ |
|
|
Gojko Nikolić, grafički dizajner i slikar „Promene su odlične, pogotovo zbog toga što je ovaj deo grada uvek bio ruglo, sad će ipak dobiti novu sliku. Jedini problem je to što neće biti „buvljaka”, pa ljudi neće imati gde da rade. Inače, sve drugo podržavam, ovo je sirotinjska četvrt i potrebno je ljudima obezbediti pristojne uslove za život. Izdržaćemo radove zarad nečega boljeg.“ |
B. P.
