Šta piše u pismu Vašingtona prištinskim liderima

Pismo u koje je Tanjug imao uvid, a koje su SAD uputile Hašimu Tačiju, Ramušu Haradinaju i Kadriju Veseljiju, potpisali su Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara, Lora Kuper, zamenik pomoćnika sekretara za odbranu i Džon Erat, glavni direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost.

Pismo u celini prenosimo:

Kao što je predsednik Tramp napisao u svom pismu iz decembra 2018, ovo je trenutak da se iskoristi mogućnost napredovanja Kosova kao stabilne, prosperitetne i bezbedne zemlje, kroz normalizaciju odnosa sa Srbijom i preduzimanja ključnog koraka ka integraciji u evroatlantske institucije.

Od tada smo izražavali našu zabrinutost da bi određene akcije, uključujući i takse na proizvode iz Srbije i BiH, mogle ugroziti taj cilj. Te akcije podrivaju sposobnost SAD da nastave da s vama saradnju na širokom planu zajedničkih ciljeva.

Nakon što na naše zahteve za suspendovanje taksi nije obraćena pažnja, odlučili smo da preduzmemo korake kako bi smo pokazali našu zabrinutost, uključujući i onu vezanu za naše partnerstvo u oblasti bezbednosti.

Za početak, odlučili smo se da odložimo planirani put na Kosovo generala Ora iz Nacionalne garde Ajove. Njegova poseta trebalo je da ima u fokusu bilateralnu bezbednosnu saradnju. S obzirom na akcije koje je vaša vlada preduzela, a koje nisu bile od pomoći, ne bi bilo primereno da do takve posete dođe. Pažljivo ćemo posmatrati druge aspekte naše saradnje i videti da li oni treba da budu suženi.

Kosovo nema boljeg prijatelja od SAD. Mnoge godine smo radili da bi se ostvarila budućnost u kojoj narod Kosova može da živi onako kako izabere, u miru. Kosovska borba za slobodu je osvojila maštu Amerikanaca. Hiljade američkih diplomata i vojnika je bilo lično uključeno u nastojanje da se izgradi budućnost za Kosovo.

Neverovatno je da nakon svega što smo zajedno učinili Kosovo toliko malo vrednuje naše prijateljstvo da ignoriše naš savet. 

SAD su i dalje spremne da pomognu i podrške Kosovo da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji sa Srbijom u čijem centru bi bilo uzajamno priznanje koje bi bilo trajno primenljivo i korisno za obe strane. 

Poslednjih 20 godina, to je bio nemoguć cilj. Iako i dalje težak to je put kojim se mora proći da bi se došlo do budućnosti u bezbednosti i prosperitetu.

Naša namera je da vidimo da se Srbija, kao i Kosovo ponašaju odgovorno, da bi proces dijaloga vratili na kolosek. 

Prvi korak na tom putu mora biti ukidanje taksi. Dok to ne učinite ne možemo vratiti naše odnose na naš raniji robustni nivo“.