Trivan: Nema izgradnje postrojenja bez dokumentacije
SREMSKI KARLOVCI: Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine posebnu pažnju posvetiće izradi projektno-tehničke dokumentacije vezane za postrojenja za uklanjanje otpada i zaštitu životne sredine.
Kako je na sastanku u Sremskim Karlovcima s predstavnicima organizacija civilnog sektora iz cele Srbije rekao ministar Goran Trivan, nikakvi radovi koji se tiču životne sredine, bilo da je reč o deponijama, optadnim vodama ili nečem drugom, ne mogu se pokrenuti bez dokumentacije.
Konačno ulazimo u taj proces, kazao je Trivan.
Kako je dodao, obezbedili su nešto para u budžetu, a sledeći korak je objavljivanje konkursa, „kako bismo lokalnim samoupravama podelili pare za izradu dokumentacije“.
Sukcesivno, desetine opština uključićemo u taj proces i zato smo formirali poseban sektor u Ministarstvu - Sektor za strateško planiranje i projekte - da bismo pomogli lokalnim samoupravama koje i same kažu da za neke stvari nemaju kapacitete. Srbija generalno nema dovoljno stručnih kapaciteta da u istom trenutku za 170 opština krene u izradu dokumentacije. U Srbiji i inostranstvu ima potencijalnih investitora koji su spremeni da ulože i u izradu dokumentacije, ali i u izgradnju sistema za preradu otpadnih voda ili deponija, jer je to dobar biznis, samo nam nedostaje dokumentacija na osnovu koje je to izvodljivo početi, poručio je ministar.
Trivan nije skrivao zadovoljstvo što je Novi Sad na putu da dobije regionalnu deponiju i rekao je kako je siguran da će posle mnogo godina biti rešeno to pitanje i u Nišu, kao i u drugim velikim gradovima Srbije.
Novac za izgradnju svake deponije pritiče s više strana, napomenuo je ministar.
Prema njegovim rečima, u Beogradu najveći deo novca dolazi iz privatnog konzorcijuma, drugi deo će stići iz raznih fondova, grad će takođe učestvovati.
Govoreći o saradnji Ministarstva zaštite životne sredine i civilnog sektora, Goran Trivan je istakao da država ozbiljno računa na nevladine organizacije, jer sama nema kapacitetada da reši nijedan veliki problem, koji se tiče bilo koje oblasti, a naročito životne sredine.
Kako je naglasio, saradnja s nevladinim organizacijama je plodonosna zbog toga što u njima sede ljudi koji vole svoje okruženje i s puno ljubavi rade ono što rade, a to je garancija uspeha.
Na sličan način rešavaćemo svaku deponiju. Srbija nema para da sama uredi tu oblast i mora da pribegne uključivanju i drugih izvora finansiranja. Građani će kroz izmirenje računa za odnošenja smeća plaćati deo, možda nešto više nego što je do sada bio slučaj. Treba biti otvoren i priznati da smo mi, koji živimo u Srbiji, nju učinili prljavom. Mora to da košta i građane, ali je pitanje koliko. Gradske uprave vodiće računa o tome do koje mere će time građani biti opterećeni. Tako je urađeno u Beogradu, a tako će se i u Novom Sadu naći balans, imajući u vidu naše ekonomsko stanje. Što bolje obezbedimo privatno finansiranje kroz javno-privatna partnerstva, uspevaćemo za građane da izvučemo veću korist, poručio je Trivan. Tokom skupa predstavnici civilnog sektora iz Srbije, njih više od 70, imali su priliku da se upoznaju s radom i kapacitetima Pokreta gorana Vojvodine, domaćinom njihovog susreta s ministrom Trivanom. Predstavljen im je i Volnijev herbarijum, zbirka stara 222 godine.
Naši kapaciteti kao države i kapaciteti onih koji čine nevladin sektor jesu magična formula koja će dati rezultate za desetak godina ako budemo pametno radili na svim poljima, istakao je Trivan. Kvalitet životne sredine, dodao je, kao i sama životna sredina u Srbiji, koja je bila suočena s mnoštvom svakakvih rizika, u lošem je stanju.
Ima segmenata koji nisu tako loši, ali mi moramo mnogo da se bavimo time. Ako budemo radili zajedno, postići ćemo rezultate. Ako pak sve ostane samo na Ministarstvu, neće biti mnogo šanse za uspeh, naglasio je Trivan.
Z. Milosavljević