Najava najvećeg vetroparka vinula akcije Fintel Energije
BEOGRAD: Pad investicione aktivnosti, jačanje BELEX indeksa i rast akcija Fintel Energije nakon najave kompanije da će graditi najveći vetropark u Srbiji i Evropi, obeležili su trgovački dan na Beogradskoj berzi.
Ukupan promet na trgovanju iznosio je oko 7,1 milion dinara (59,7 hiljada evra).
Indeks BELEX15 je porastao za 0,4 posto na 707 poena, a BELEXlajn se popeo za 0,1 procenat na 1.529,73 poena.
Investitorima su najatraktivnije bile obične akcije Komercijalne banke, koje su ojačale za 1,7 odsto na 2.340 dinara, a zabeležile su trgovanje u iznosu od 1,6 miliona dinara. S druge strane, preferencijalne akcije ove bankarske kuće su oslabile za trećinu procenta na 870 dinara, i ostvarile promet od približno 0,1 milion dinara.
Inače, ministar finansija Srbije Siniša Mali potpisao je juče ugovor o konsultantskim uslugama sa konzorcijumom koji predvodi investiciona banka Lazard, a koji će pružati savetničke usluge s ciljem pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku.
Republika Srbija je vlasnik 41,75 odsto akcijskog kapitala Komercijalne banke. Objava tendera za Komercijalnu banku se očekuje do kraja juna ove godine, a ugovor s novim strateškim partnerom bi trebalo da bude potpisan do kraja 2019. godine.
Akcije aerodroma „Nikola Tesla” su na današnjem trgovanju ostale na ranijem nivou od 1.099 dinara, uz realizaciju vrednu 1,1 milion dinara, a mirovala je i cena hartija Naftne industrije Srbije na 680 dinara, koje su istrgovane za 0,8 miliona dinara.
Kompanija Fintel Energija je registrovala rast cene od 2,0 procenta na 520 dinara, ostvarivši promet od 0,7 miliona dinara, a dobitnike dana je predvodilo saobraćajno preduzeće “Lasta” iz Beograda, koje je skočilo za 5,5 posto na 559 dinara, uz neveliku realizaciju.
Na MTP tržištu je ponovo najtrgovanije bilo Saobraćajno, turističko, uslužno preduzeće “Vršac” s prometom od gotovo 2,0 miliona dinara, uz pad cene za 1,0 procenat na 5.600 dinara.
Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija učestvovali s udelom od 35,77 odsto, pri čemu u kupovini s 44 procenta, a u prodaji sa 27,52 posto.
Na berzi danas nije trgovano državinm dužničkim hartijama.