NIKOLA PETKOV IZ CREPAJE Karikatura nije samo lep crtež

- Sada sam već u tom vremenu u kome već nikoga ne zanimam, pa mogu slobodno da radim, jer niko mi ne smeta - ocenjuje svoj status Petkov. 

Stvaralac iz Crepaje već tridesetak godina je prisutan na javnoj sceni, radi ilustracije, karikature, opremu knjiga, ali i objavljuje karikature tekstove i nedeljniku na slovačkom jeziku i na portalu “Pančevo siti”. U lokalu radi na digitalizaciji publikacija koje su već štampane, konkretno, u prikuplja i sređuje materijal za digitalnu istoriju Crepaje.

Time praktično, samo nastavlja rada na knjizi koja je objavljena 1995. godine u čijoj je izradi učestvovao, pa je sada pretvara u digitalnu verziju. Prikuplja građu za istoriju sela, pa ima upliv u mnoštvo dokumenata, fotografija i druge artefakte i sve to namerava da radi dokle god iole postoji materijala koji može da upotpuni prošlost Crepaje.

- Uglavnom radim karikature, učestvujem na konkursima, sarađujem u “Hlas ljudu” i nekim portalima i s obzirom na situaciju u kojoj se karikatura kao stvaralaštvo trenutno nalazi to sasvim solidno funkcioniše. Poznato je da je malo medija koji prihvataju karikaturu kao disciplinu, kao način izražavanja, ali ja nekako uspevaam da spojim tekst i karikaturu u stvarima koje radim kao autorske, a ujedno radim u saradnji sa nekim autorima kao ilustrator njihovih tekstova - objašnjava Petkov.

Meštani Crepaje koji ga svakodnevno susreću pozitivno prihvataju njegove karikature, ali je njegov utisak da ljudima nije baš jasan taj izraz, pogotovo što se trudi da u svojim karikaturama ne štedi nikoga.

- To neki put bude i na moju štetu, ali pokušavam da stvarnost prikažem realno, da ih ne ulepšavam i ne modifikujem u nekom pravcu u kome bi one bile samo kao lepi crteži, nego se trudim da imaju svoju poruku. Što se ilustracija tiče, gledam da ih uobličim u crtež po prihvatljivim kriterijumima, odnosno, trudim se da budu što bolje i razumljivije. Crtež ako ide uz priču mora da odražava i sadržaj i sve ono što zahteva i šta se očekuje od ilustracije - ukazuje naš sagovornik.

Poslednja tema kojom se ozbiljnije pozabavio je o sokolarskom ili sokolskom pokretu koji je nekada bio vrlo značajan.

- Sokolski pokret je nastao u Češkoj 1892. godine i bio je vrlo razvijen, ali nekako zamire početkom Drugog svetskog rata, s tim što se posle rata bukvalno transformiše u Društvo telesnog vaspitanja DTV Partizan. Omasovljenje fizičke kulture i uopšte vežbanja ogledalo se tada kroz DTV Partizan - napominje Petkov.

Pod tepih istorije je sklonjeno da su skoro sva sokolska udruženja imala svoje domove koji su  u većim gradovima bili prava arhitektonska remek dela, kao što je to u Subotici, Novom Sadu, a prema rečima Petkova, u Beogradu je to zgrada starog DIF-a. Osnivač sokolskog pokreta je bio dr Miroslav Tirš, po njemu se naziva i dečija Tiršova klinika, iako on nije bio doktor medicine nego doktor filozofije i istorije umetnosti, a Tiršovoj ulici se nalazi  i nekadašnji Sokolski dom, odnosno stari DIF.

U maloj sredini manje više karikatura je prepuštena samim autorima, da se snalaze kako znaju i umeju, pa dele sudbinu svih karikaturista u čitavoj zemlji. Petkov kaže da za razliku od nekadašnje Jugoslavije i tadašnje štampe, sada kod nas karikatura kao izraz i način pričanja priče je zastupljena u svega nekoliko novina. Petkov pored karikatura u nedeljniku „Hlas ljudu“, gde se održala rubrika za karikaturu, u dogovoru sa urednicima objavljuje ilustracije za tekstove. 

- Dosta su skučene mogućnosti, koje ne pružaju neku nadu i perspektivu karikaturi. Sve se uglavnom svodi na konkurse koji se objavljuju povremeno i zapravo sve su sve ređi i slabiji - sumira Petkov. - Kod nas je nekada najveći jugoslovenski bio konkurs karikature „Pjer“ koji organizuju „Večernje novosti“ i sada je dosta redukovan, prvo što je mnogo manji broj učesnika, a drugo što je fond nagrada dosta smanjen i mislim da autori nisu naročito zadovoljni kako i po kojim kriterijumima se vrši nagrađivanje. Srećom da ipak opstaje. Udruženje karikaturista postoji ali ne funkcioniše kako treba, međutim, upoznat sam da u nekim zemljama, kao recimo u Hrvatskoj, Turskoj, Portugaliji i još nekim jako dobro funkcionišu, dok kod nas sve to ide prilično teško. U svetu domaće karikature nešto se dešava u Kruševcu, postoji bijenale antiratne karikature u Kragujevcu, dok je u Vojvodini par godina bilo konkursa u Subotici, ali sada ne čujem da se dešava. U Zemunu je dugo konkurs karikature vodio istoričar karikature, sada već pokojni Branko Najhold,

Na Klasovom konkursu u „Politici“ Petkov do sada nije učestvovao, ali je u „Novostima“ 2009. godine dobio srebrnog „Pjera“, a nagrađen je i na jednom prestižnom konkursu za antiratnu karikaturu u italijanskom gradu Karare. Tamo je  kaže, na veliko iznenađenje otkrio Iran kao zemlju karikature, jer je glavnu nagradu dobio iranski autor.

Tekst i foto: Milorad Mitrović