Voćar Reže Domonkoš: Od izvoza prvoklasnih jabuka samo pozitivna nula

- Rezidbu uglavnom počinjemo u decembru, ali sada smo počeli nešto kasnije u toku januara i polovina posla već je gotova. Uglavnom radi porodica i ljudi koji su tome vični i stručni, profesionalci za rezidbu, od koje zavisi kako će se formirati budući rod. Potrebe za radnom snagom najviše ima u berbi kada se svakodnevno angažuje po 20 ljudi, ali u toku godine ima posla za troje-četvoro. U selu je sve manje radne snage jer su većinom stariji ili oni koji su u penziji, dok mladima nije interesantna poljoprivreda i dosta njih je otišlo u inostranstvo - kaže Domonkoš, čije gazdinstvo se pored voćarstva bavi i povrtarstvom. 

Prethodna voćarska sezona je bila rodna, ali Domonkoš veli da sa cenama po kojima se roba prodaje nisu zadovoljni, jer su dosta niske. 

- Jabuke koje sada isporučujemo kupcu za izvoz dajemo za 35 dinara po kilogramu zajedno sa pakovanjem, pa smo sa tom cenom samo na pozitivnoj nuli. Naša računica kazuje da ako bi na ovu cenu dobili bar još 10 evrocenti po kilogramu, tada bi cena ovako upakovanih jabuka prve klase bila oko 50 dinara, pa bi bilo i nešto zarade - napominje Domonkoš.

U voćartsvu treba dosta raditi i dosta ulagati, pa domaćin iz Malih Pijaca kaže da je u tako zahtevnoj poljoprivrednoj grani kao što je voćarstvo, nekada treba biti zadovoljan ako se vrati uloženo. Porodično gazdinstvo Režea Domonkoša, kome pomaže supruga Erika ulagalo je u hladnjaču tako da ima sopstvene smeštajne kapacitete da se lageruje sav rod jabuka i krušaka.

- Dobro je da imamo hladnjaču dovoljnog kapaciteta za naše potrebe, da voće plasiramo kada je cena na tržištu najpovoljnija. Još treba uložiti u unapređenje proizvodnje, treba uvoditi nove sorte, nove tehnologije i sve ostalo, jer je tržište sve zahtevnije - naglašava Reže.

Porodično gazdinstvo Domonkoš ima oko 10 hektara pod voćem, uglavnom jabuka i krušaka i ne nameravaju da povećavaju površine. 

- Ranije smo redovno, punih 25 godina odlazili u Bačku Palanku da prodajemo voće i povrće na pijaci, ali već skoro pet godina ne idemo. Sve više treba proizvoditi tako da cela porodica ima posla u proizvodnji, a i pazari na pijaci su skromniji nego nekada, pa se prodaje na veliko za izvoz i za markete - objašnjava Erika Domonkoš.

Zbog velike ponude ne ide ove zime željenim tempom prodaja jabuka, a porodica Domonkoš se žali da iz prošle berbe kruške nisu odgovarajućeg kvaliteta, a inače bi ih mogli isporučiti za izvoz. Problema kod krušaka prošlog proleća bilo je zbog mrazeva. Reže kaže da je u odnosu na jabuke nega kruške zahtevnija jer je napada kruškina buva, koja je najveća štetočina ove voćke.  

Gazdinstvo je za unapređenje voćarske proizvodnje koristilo podsticajna sredstva za podizanje novih zasada voća i za zalivni sistem, ali pošto su premašili limit od pet hektara nemaju mogućnosti da više konkurišu za sredstva iz kase Pokrajine.

- Za korišćenje sredstava koje se nude iz programa IPARD nismo dovoljno snažni da se u to upustimo. Jedan deo voćnjaka smo prošle godine uspeli da obezbedimo protivgradnom mrežom na četiri hektara gde je izgrađen i sistem za navodnjavanje kap po kap. Stvaramo uslove za izvesniju i kvalitetniju proizvodnju, da se rod zaštiti od grada, ptica i drugih štetočina. Ulaganja nisu mala jer su iznosila preko 100.000 evra, od čega je deo od Fondacije „Prosperitati“ i deo sopstvena sredstva. To je preduslov da se postiže rod jabuka do 50 tona po hektaru i da se veliko ulaganje isplati za desetak godina - kaže Reže, koji misli da će starija ćerka Izabela koja je na studijama poljoprivrede u Segedinu ostati u struci, dok su za mlađu Bjanku primamljivije bile studije građevinarstva u Pečuju. 

Da voćarstvo i povrtarstvo na peskovitom tlu na severu Bačke idu ruku pod ruku i da se dobro dopunjuju potvrđuje se i u gazdinstvu porodice Domonkoš.

- Povrtarstvom se bavimo da bi imali čime da se bavimo tokom cele godine, a u proleće novac od šargarepe, peršuna i krompira ulažemo u zaštitu i druge potrebe voćnjaka. Od povrća šargarepu i peršuna uzgajamo pod plastenikom, da pre pristignu kada je cena povoljnija, dok ne stigne šargarepa iz Begeča i drugih mesta gde se uzgaja na otvorenom - saznajemo od Režea Domonkoša.

Da bi domaća proizvodnja u voćarstvu i povrtarstvu, takođe i u drugim segmentima proizvodnje u agraru, bila konkurentna na tržištu, Reže smatra da bude malo više podsticaja.

- Mi se na tržištu, bilo da je reč o kvantašima, velikim supermarketima i pijačnim tezgama a takođe i u izvozu na inostrana tržišta, borimo sa proizvođaćima iz država gde su subvencije znatno veće i onda dolazimo u situaciju da mi gubimo trku. Sa druge strane naše tržište je malo i ne možemo sve prodati ovde, a zbog većih podsticaja koje imaju proizvođači u zemljama EU mi tamo ne možemo biti konkurentni - zaključuje Domonkoš.

 Tekst i foto:

Milorad Mitrović