Zbog napada pasa lutalica, Gradu više od 700 tužbi
Nakon što je pre neku noć Novosađanku J. T. (47) napao čopor pasa lutalica na keju kod Rektorata, kad je zadobila povrede na oba lista, povređena je prebačena na Klinički centar Vojvodine, primila je tetanus, dobila antibiotike i prijavila slučaj policiji.
Kako kaže za naš list, otežano hoda, ali je preživljena trauma ono što je najviše povređuje.
„Ne razmišljam o tužbi, mada su mi svi savetovali da tužim Grad“, objašnjava potresena J. T., i dodaje da to nije rešenje problema. „Kad se smirim, verovatno ću ih tužiti. Rečeno mi je da psi lutalice svakodnevno napadaju ljude te da budu i po dve prijave dnevno.“
Tokom protekle godine, na adresu Pravobranilišta grada Novog Sada pristiglo je 705 tužbi protiv Grada, tuženog za naknadu štete zbog ujeda pasa lutalica, dok je i JKP „Zoohigijena i veterina” Novi Sad rame uz rame s Gradom u 119 predmeta. Vrednosti tužbenih zahteva kreću se u rasponu od 100.000 dinara do 160.000.
Od 1. januara prošle godine, u skladu s Pravilnikom o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešavanje sporova za naknadu štete, Komisiji grada Novog Sada za procenu osnovanosti predloga upućeno je 335 zahteva za mirno rešavanje sporova, objašnjavaju iz Grada, i dodaju da se prosečna visina novčane naknade, koja se isplaćuje po Pravilniku, kreće od 50.000 do 80.000 dinara.
Prvo 194, a onda 192
U tako incidentnim situacijama ljudi ne mogu da procene da li je najbolje da pozovu policiju ili Hitnu pomoć, ali broj 194 (Hitna pomoć) svakako treba da bude prioritetan. Kako smo nezvanično saznali iz Policijske uprave Novi Sad, policija svakako dobije obaveštenje o incidentu i uredno ga evidentira, jedino u situaciji napada vlasničkog psa bitno je zvati i policiju (192) jer je u tom slučaju reč o krivičnoj odgovornosti vlasnika.
Zakonom o dobrobiti životinja propisana je obaveza organa jedinice lokalne samouprave – u ovom slučaju JKP „Zoohigijena i veterina” Novi Sad – da obezbedi prihvatilište za napuštene životinje, kao i da, ako ta životinja, 30 dana nakon smeštanja u azil ne pronađe drugi dom, biva sterilisana i puštena na ulicu. Takva strategija „Uhvati–steriliši–pusti” propisana je pomenutim zakonom i predstavlja Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka. Reč je o humanijoj metodi, odnosno alternativi eutanaziji, koju je preporučila Svetska zdravstvena organizacija za zdravlje životinja.
„Kad sam bila mlada, postojao je šinteraj“, dodaje J. T. „Nisam ni za to, jer nije humano, ali nisam ni za ovakve napade. Ne treba uništavati pse, ali treba naći način koji je human za obe strane.“
L. Radlovački
