Sedmočlanoj porodici potreban krov nad glavom

Petoro dece je s majkom Olgicom u tom trenutku spavalo u kući, ali, srećom, niko nije stradao. U požaru je izgorelo bukvalno sve – od garderobe i nameštaja do ličnih dokumenata.

„Važno je da su deca izašla živa i zdrava, bosa su napolje trčala kad se to desilo“, kaže majka Olgica Anđelković.“ Zaista smo zahvalni svim ljudima. Čim čuju šta se dogodilo, zovu i pitaju, dobili smo hranu i odeću, lekove mi donose... Nije mi do novca, najpotrebnije mi je da moja deca imaju krov nad glavom, da mogu da ih školujem. Nije rešenje da decu pošaljem u dom. U Centaru za socijalni rad su nam rekli da su u zgradu za socijalno ugrožene uselili izbeglice, te da mi tu nemamo pravo da stanujemo.“

Porodici je privremeno utočište pružila rođaka, koja i sama s dvoje dece živi u blizini, međutim, reč je o vrlo malom prostoru, u kojem sad boravi njih desetoro. Pomoć im je potrebna u svakom smislu i u najkraćem mogućem roku. Komšije i sugrađani odmah su se angažovali, neke stvari su već dobili, a telefon Olgice Anđelković neprestano zvoni, ljudi se interesuju na koji način mogu pomoći i raspituju se gde mogu doneti pomoć.

Podrška stiže i iz Osnovne škole „Žarko Zrenjanin”, koju pohađaju dve starije ćerke, a učiteljica jedne od njih Sofija Radojčić se posebno angažovala.

Olgica je srčani bolesnik i dijabetičar, pre sedam meseci odstranjen joj je bubreg, preživela je dva blaža infarkta i ima rak grlića materice. Požar je odneo celokupnu medicinsku dokumentaciju i lekove. Porodica živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, a Olgičin suprug Fruim Ajeti snalazi se i prehranjuje porodicu radeći fizičke poslove. Želja mu je, kao i supruzi, da deca ne ostanu bez škole i da izrastu u dobre i poštene ljude.

Pomoć pozivom ili uplatom na žiro račun

Sedmočlanoj porodici svaka pomoć je dobrodošla. Novac je moguće uplatiti na žiro račun broj 200 116858495 94, Banka Poštanska štedionica a. d. i na ime Fruim Ajeti. Svi koji žele i imaju mogućnost da pomognu, takođe mogu pozovati Olgicu Anđelković na broj 061/29-73-817 i od nje saznati gde mogu doneti pomoć u vidu odeće, obuće, hrane, lekova i ostalih potrebnih stvari.

„Tako nešto treba preživeti“navodi Olgica. „Ja samo molim građane, i gradonačelnika želim da zamolim, da nam izađe u susret, da nam obezbedi neki smeštaj, kuću neku, da deca imaju gde da spavaju. Iz škole su nam kupili drva za ogrev, pomažu, ima dobrih ljudi, ali verujte mi da ja više nemam snage.“

Nije mi lako kad gledam svoju decu. Sedim i gledam ih onako skupljene i žalosne. Deca su jedino bogatstvo koje imamo i ništa mi nije teško za njih da učinim. Verujte nam, mi za njih petoro živimo.

        B. Pavković