Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Bogato selo – skupa arenda, staračko selo – malo para

26.01.2019. 15:22 15:23
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Poljoprivrednici koji obrađuju zemlju u arendu već su obezbedili oranice od onih koji ih izdaju u zakup pa su se tako i pogodili koliko će vlasnicima njiva platiti obradu.

Neki su još jesenas uzorali površine i posejali ozime poljoprivredne kulture, dok se drugi spremaju za prolećnu setvu. Uglavnom, i jedne i druge muči kakav će biti rod i da li će im se isplatiti obrada zemlje uzeta u zakup. 

U Begeču, najvećem svetskom proizvođaču šargarepe, arenda se kreće od 200 do 300 evra po jutru i ta cena je godinama ista. Toliko arendu plaćaju

manje-više i poljoprivrednici u drugim mestima oko Novog Sada. U Zmajevu i Sirigu, recimo, za jutro zemlje u zakupu povrtari daju 300 evra jer su ta mesta blizu Jegričke bare pa se njive mogu navodnjavati. Arendaši na Čeneju ne daju više od 200 evra za zakup po jutru, a ima primera da su ratari u tom mestu ugovorili arendu i ispod 200 evra. Uglavnom svi arendaši zakup plaćaju u stranoj valuti, sve gunđajući da obrada tuđih njiva nije isplativa.

U Begeču, najvećem svetskom proizvođaču šargarepe, arenda se kreće od 200 do 300 evra po jutru i ta cena je godinama ista

– U  razvijenim selima, gde je privreda jaka i ima bogatih domaćinstava i preduzetnika, za arendu se daje više novca – kaže predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš, i skreće pažnju na to da na cenu zakupa utiče i kvalitet zemljišta, koliko je udaljeno od naselja i koliko je blizu vodotokova. – U  mestima gde su staračka domaćinstva i ima mnogo zemlje koju nema ko da obrađuje, arenda je jeftinija. 

Po njegovim rečima, na severu Bačke vlasnici oranica mogu da dobiju od zakupa od 10.000 do 20.000 dinara po jutru.

Sve ređe se zakup ugovara na osnovu količine useva koji se seje, već se dogovor vlasnika i zakupca ugovara u fiksnom iznosu.

Predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da arendaši već duži niz godina od obrade tuđih njiva nemaju velike zarade, ali da iz godine u godinu, ipak, uzimaju zemlju pod arendu, sve u iščekivanju da će se na tržištu desiti pomak u pogledu više cene useva, ali i da će država davati više novca po hektaru seljacima da bi unapredila i podstakla obradu zemlje.

Po rečima našeg sagovornika, cena arende u Banatu polako pada, ali s njom pada i cena zemlje.

– Sve do pre godinu i po jutro zemlje se u okolini Zrenjanina prodavalo za 6.000 evra, dok je arenda po jutru koštala 200 do 250 evra u dinarskoj protivvrednosti – kaže Kleut.


Veliki mnogo uzmu zbog kredita

Kleut naglašava da ima i poljoprivrednika koji drže i po stotinu i više jutara zemlje u arendi. Međutim, to su ratari koji imaju velike kredite pa im obrada velikih površina služi da bankama prikažu veliki promet robe na osnovu čega reprogramiraju dugovanja.


Od jesenas je, veli, drugačije jer nema subvencija za naftu, a i ove godine država poljoprivrednicima koji obrađuju do 20 hektara daje svega po 4.000 dinara po hektaru pa je tako zakup oranica sada oko 150 evra u dinarima. Do te računice ratari stižu, ističe Kleut, računajući koliko košta četiri metra kukuruza i četiri metra pšenice.

– U Banatu se kod arende kao mera plaćanja uzimaju cene kukuruza, pšenice i suncokreta, a u poslednje vreme i uljane repice – kaže Kleut, i naglašava da se arenda ne plaća unared, već tokom ekonomske godine.    

S druge strane, prosečna cena zakupa državnih njiva u prethodne tri godine bila je oko 194 evra po hektaru, pri čemu su pojedine parcele izlicitirane i po cenama koje su išle i iznad 500 evra po hektaru godišnje.

Z. Delić

Piše:
Pošaljite komentar