STARENJE Hronične bolesti lakše sprečiti nego lečiti
Proces starenja, osim brojnih vidljivih promena, poput bora, sede kose ili sparušene kože, prati i niz zdravstvenih problema jer organizam slabi i postaje podložan hroničnim bolestima.
Po rezultatima nedavnog istraživanja američkog Nacionalnog saveta o starenju, čak 80 procenata seniora ima jednu, a 77 odsto dve takve bolesti.
Najčešće su kardiovaskularne bolesti, povišen pritisak i masnoća u krvi, angina pektoris, deformitet kičme i druge tegobe s leđima, dijabetes, artritis, problemi s plućima, bubrezima i bešikom, demencija, Parkinsonova i Alćajmerova bolest, glaukom, katarakta, osteoporoza, uvećana prostata, depresija, makularna degeneracija... Hronične bolesti često izazivaju rak, srčani ili moždani udar, koji može imati fatalne posledice ili dovesti do toga da neki ne mogu dalje da samostalno žive u sopstvenom domu. Zato starije osobe, kada se suoče s dijagnozom nekog hroničnog oboljenja, često odbijaju da potraže bilo kakvu dalju pomoć, strahujući pre svega od definitivnog gubitka autonomnosti.
I gojaznost je sve veći problem među starijom populacijom, pa su oni s viškom kilograma češće na udaru hroničnih bolesti. Uvrežen je, nažalost, i potpuno pogrešan, stav da su dijabetes i artritis podrazumljiv deo starenja te da se tu ništa ne može učiniti.
Međutim, gerontolozi naglašavaju da, iako se rizik od bolesti i invaliditeta, pa i prerane smrti, nesumnjivo može povećati s godinama, loše zdravstveno stanje nije neizbežna posledica starenja već se može izbeći preventivnim merama. Zato se još u ranijem dobu valja okrenuti zdravom stilu života, koji uključuju redovno vežbanje, pravilnu ishranu, izbegavanje duvana i umereniju konzumaciju alkohola. Savetuju se i redovni pregledi grudi, prostate i grlića materice, te testovi na dijabetes, holesterol, gustinu kostiju...
I.N. Mikloši Bakmaz
