U Čortanovcima najveće gradilište u Srbiji

Kako za „Dnevnik” kaže prvi zamenik direktora ogranka kompanije „RŽD internešenel” u Srbiji, koja rekonstruiše i modernizuje srpske pruge, Mansurbek Sultanov, potpisana dokumenta predstavljaju logičan sled i nastavak dosadašnje saradnje i potvrdu kvaliteta do ovog trenutka obavljenog posla. Ugovor vredan 230 miliona evra jedan je od ta dva sporazuma i njime su obuhvaćena tri projekta.

Deo novca namenjen je za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Barske pruge, kaže Sultanov.

U prvoj fazi, dodaje naš sagovornik, rekonstruisali smo 77 kilometara pruge na deonici od Valjeva do Resnika.

Na inicijativu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ulazimo u projektovanje da bismo stvorili preduslove za izvođenje budućih građevinskih i montažnih radova na dužini od 210 km. Drugi segment tog komercijalnog ugovora je izgradnja elektrotehničke infrastrukture na deonici pruge od Stare Pazove do Novog Sada, gde mi u sada izvodimo građevinske radove, kojima nisu obuhvaćeni gradnja kontaktne mreže, sistema signalizacije i osiguranja za vozove brzine do 200 kilometara. Treća komponenta ugovora je projektovanje i izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji. Imajući u vidu položaj Srbije na mapi Evrope i Balkana i činjenicu da preko njene teritorije prolazi važan transportni koridor, od čega se ostvaruje značajan priliv novca, resorno ministarstvo planira i sprovodi velike projekte, koji podrazumevaju savremeni sistem upravljanja saobraćajem, ukazuje Sultanov.

Kako kaže, neophodno je u Srbiji izgraditi taj sistem upravljanja saobraćajem. Kao argument za to navodi transportno opterećenje na Koridoru 10, čija jedna od ruta će biti brza pruga od Beograda do Novog Sada, kao i rute četiri Koridora 11. Sve to, po njegovim rečima, nameće potrebu za bezbednim i efikasnim upravljanjem saobraćajem iz takve vrste dospečerskog centra.

Budući da je projektni zadatak kada je reč o dispečerskom centru definisan, sledeći korak je projektovanje, a potom ugovaranje cene. Na kraju, kako kaže Sultanov, dolazi najlakši deo – izvođenje radova.

Što se tiče projektovanja, krećemo odmah, ističe Sultanov i dodaje da će biti angažovani stručnjaci s Instituta NIIAS, koji pripada „Ruskim železnicama” i odgovoran je za sistem signalizacije i automatizacije.

Verujem da će se i taj posao raditi fazno da bismo ubrzali proces. Radi se o nimalo jednostavnom zadatku, i mislim da ćemo za godinu dana moći da sednemo za sto i usaglasimo cenu. Računam da ćemo 2020. moći da pričamo o početku realizacije tog projekta, najavljuje Sultanov.

Paraleleno s radovima u Čortanovcima, „RŽD internešenel” je u sklopu Aneksa 3.2 osnovnog ugovora lane počeo da rekonstruiše kolosek između Stare Pazove i Inđije. Na toj deonici postavljeno je više od deset kilometara pruge, i to su, kako kaže Sultanov, prvi kilometri brze pruge, ne samo u Srbiji nego i u ovom regionu.

Radi se u stanici Inđija, gradi vijadukt u Beški i uskoro počinje još jedan, što je i predviđeno pomenutim aneksom.

Čekamo zabranu železničkog saobraćaja između Inđije i Petrovaradina i građevinsku dozvolu da bismo nastavili radove na pruzi i objektima na njoj, kaže Sultanov.

Imamo uveravanja, dodaje,  v. d. generalnog direktora „Infrastruktura železnice Srbije” Miroljuba Jevtića da će ta obustava stupiti na snagu 1. februara.

Biće to veliki poduhvat jer ima dosta objekata, poput mostića, propusta, nadvožnjaka... Stojimo u niskom startu, čekamo zeleno svetlo, i čim dobijemo papir, krećemo punom parom dalje, najavljuje naš sagovornik.        

Predstavnici ruske i srpske železnice stavili su potpis i na Memorandum o saradnji na polju održavanja pruge. Naš sagovornik kaže da dosta zemalja prepušta održavanje pruge, koje je neophodno zbog eksploatacije, bezbednosti, efikasnost i ekonomičnosti, specijalizovanim kompanijama, i da je ideja predsednika Aleksandra  Vučića i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović bila da dve strane zajedno organizuju taj posao, koristeći resusre Srbije i rusko iskustvo. 

U sledećoj fazi, koju predviđa novosklopljeni ugovor, planira se izgradnja nove železničke stanice u Sremskim Karlovcima. Mansurbek Sultanov kaže da je video projekat buduće stanice, ali da će predložiti drugo, interesantnije rešenje.

Smatram da Sremski Karlovci zaslužuju objekat koji se više uklapa u njihovu arhitekturu, objašnjava svoj stav Sultanov. Kako dodaje, turisti koji dolaze vozom prvi susret s Karlovcima doživljavaju na železničkoj stanici, a potom se uspoznaju s ostalim lepotama Karlovaca.

Zato mislim da izgled tog objekta treba da bude drugačiji, i verujem da će ta naša inicijativa biti podržana, poručuje Sultanov.

„RŽD internešenel” od avgusta 2017. radi na gradnji tunela „Čortanovci” i vijadukta na delu pruge između Stare Pazove i Novog Sada, za čiju modernizaciju je i zadužen. 

S jučerašnjim danom probušeno je 715 metara tunela, koji se sastoji od dve cevi po 1,1 kilometar dužine, kaže direktor Sultanov.

Kako dodaje, bušenje je podeljeno na tri faze i za sada teče po planu.

Iz tunela voz će izlaziti pravo na vijadukt, koji praktično predstavlja dva mosta s dva koloseka u svakom smeru u plavnom delu Dunava. Dug je gotovo tri kilometra. Važno je naglasiti da smo „izašli” iz zemljanih radova, što je najteži i najskuplji deo posla. Na prostoru od četiri kilometra na tom gradilištu u zemlju je pobijeno 40 kilometara šipova. Sada su na redu noseći stubovi. Slobodno mogu da kažem da je oko 49 odsto posla tamo završeno. Na nekim delovima se rade i rasponske konstrukcije. Nailazili smo na različita iznenađenja prilikom rada, u prvom redu mislim na sastav tla, zatim na podzemne vode, neusklađenost projekta sa stvarnim stanjem na terenu, ali smo zajedničkim radom, u koji smo uključili ruske i nemačke stručnjake, te srpski Institut CIP, rešili sve teškoće, kaže Sultanov.

Gradilište u Čortanovcima je i u finansijskom, inženjerskom i svakom drugom smislu u ovom trenutku najveće gradilište u Srbiji.

Radnici rade svakodnevno, a uvodi se sada i druga smena.  Angažovano je 560 radnika, 136 različitih mašina i vozila iz više od 50 kompanija – dve glavne su ruske, ostale su iz Srbije. Ukupna vrednost tih radova je 337,6 miliona dolara, 85 odsto se finansira iz ruskog kredita, a 15 iz budžeta Srbije.

Zorica Milosavljević