Savet Severnobanatskog okruga raspravljao o vodosnabdevanju

Na inicijativu DOO „Potiski vodovodi” iz Horgoša i lokalne samouprave Kanjiža razmatrano je stanje vodosnabdevanja pijaćom vodom na tom podurčju.

Rešavanje problematike vodosnabdevanja, kako je ukazano, nije ni jeftino, ni lako, ali preovladava opredeljenje da se iznađu najekonomičnija i najracionalnija rešenja, da bi građani imali što kvalitetniju vodu.

Načelnik Severnobanatskog okruga Nikola Lukač i predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer ukazali su na to da je problem kvaliteta pijaće vode prisutan već više decenija pa je konstatovano da će se u narednom periodu zajednički nastupiti prema pokrajinskim i republičkim vlastima u cilju da se iznađu najbolja rešenja za kvalitetnije vodosnabdevanje u svim opštinama.

Načelnik Severnobanatskog okruga Nikola Lukač je kazao da bi posle višedecenijskog lutanja valjalo pronaći odgovarajuća rešenja u skladu s propisima, da bi građani dobijali najkvalitetniju vodu za piće.

Direktorka „Potiskih vodovoda” Vesna Markotić je istakla zajednički stav da je problem s kvalitetom vode iz javnih vodovoda prisutan zato što svi za snabdevanje koriste vodu iz istog basena, koja ima prekomernu količinu hemijskih elemenata u odnosu na maksimalno dozvoljene.

Ona je ukazala na to da se na području kanjiške opštine radi na tome da se popravi kvalitet pijaće vode jer u nekoliko naselja je prisutan povećan sadržaj arsena, ipak u manjoj meri od maksimalno dozvoljenog. Najveća koncentracija je u Malim Pijacama, gde je problem rešen izgradnjom pilot-postrojenja za dearsenizaciju vode, ali se radi na rešavanju u još tri naselja, u kojima su potrebna postrojenja većeg kapaciteta.

– Zajednički stav je da u svakom slučaju struka iz šest opština treba da koristi iskustva iz postojećih rešenja, kao i da jedni drugima pomažu u rešavanju problema – kazala je direktorka Markotić. – Dogovoreno je da će se predstavnici javnih komunalnih preduzeća sastati u što skorijem roku da razmene iskustva.

Predsednica čokanske opštine Stana Đember napomenula je da je vodosnabdevanje jedan od ključnih problema, posebno kada je u pitanju hemijski sastav pijaće vode.

– Važno je da naši građani znaju da postoji pravilnik od pre dvadeset godina, koji je na snazi i primenjuje se, što je pozitivno za sve lokalne samouprave u Severnobanatskom okrugu – rekla je Stana Đember.

– Želimo da se bavimo problematikom snabdevanja kvalitetnom pijaćom vodom, a građani treba da znaju da stanje nije toliko alarmantno, te da na toj problematici radimo s više aspekata.

Kikinda najdalje odmakla

Tokom ove godine Kikindi još predstoji izrada ostale projektne dokumentacije i početak izgradnje postrojenje za preradu vode u septembru i oktobru, ako sve bude išlo po planu.

– Nakon izdavanja građevinske dozvole i odabira izvođača radova, izgradnja bi se realizovala  za dve godine. Krajnji rok za puštanje u rad postrojenja je 2021. godina. Za to je obezbeđen novac, koji nije mali, i to je ono što čeka sve opštine koje budu ulazile u realizaciju postrojenja za prečišćavanje vode. To zaista neće biti jeftino, ni tehnički lako izvesti – predočava Makivić.

Milan Makivić iz JP „Kikinda” je naglasio da je vodosnabdevanju neophodno posvetiti dužnu pažnju, a da Grad Kikinda i JP „Kikinda” su tu da prenesu svoja iskustva sa svim izazovima s kojima su se susreli, s obzirom na to da su u programu izgradnje fabrike vode, odnosno postrojenja za preradu vode za Kikindu, a rešava se i vodosnabdevanje za ostala naselja.

– Zajednički ćemo se potruditi da iznađemo najbolja tehnička rešenja, koja su ekonomski i tehnološki najprihvatljivija za kvalitet vode za javno snabdevanje u okrugu – rekao je Milan Makivić. – Grad Kikinda i JP „Kikinda” su ušli u program 2012. godine, uz određene propuste koji su načinjeni u tom periodu, pa se od osnivanja sadašnjeg preduzeća od 2015. godine preduzimaju koraci na otklanjanju nedostataka i za dve godine smo usvojili idejno rešenje koje je ekonomski, operativno i tehnološki najprihvatljivije za kvalitet vode u Kikindi.

M. Mitrović

Foto: M. Mitrović