MIODRAG KUJUNDŽIĆ Vitez vina i čuvar salašarskih tradicija

Božićno-novogodišnji vašar “Vinterfest”, kao u svim većim našim i evropskim gradovima, u Subotici je krenuo od 6. decembra, od Mikulaša i završava se danas, 13. januara, dakle Pravoslavne nove godine, gde je nezaobilazna ponuda Udruženja “Konobe Kujundžić” koje predvodi Miodrag Kujundžić, vitez vina subotičkog reda “Arena Zabatkiensis”, najstarijeg reda vitezova vina u Srbiji, ali i veliki zagovornik negovanja salašarskih tradicija na severu Bačke.

Zna Miodrag čime se najbolje u praznične zimske dane najbolje nekada neutralisala hladnoća na salašima, a ti recepti se pokazuju dobrim i sada. Uz jaku hranu u vreme svinjokolja, oduvek su se dobro slagale kvalitetne domaće kapljice. 

- Mi smo se u Redu vitezova vina “Arena Zabatkiensis” okupili da negujemo tradiciju dobrih vina i tradicija Subotičko-horgoške peščare, posećujemo razne manifestacije i družimo se sa ljudima iz sličnih udruženja koji pre svega vole vino. Na ovom potesu imamo vina koja ne mogu da se piju na drugim mestima, kao što su kadarka od crnih i kevidinka. Vina kadarke i kevidinke, koje su autohtone sorte grožđa ovog vinogorja želimo da budu dostupna svakom turisti koji kod nas dođe, da uživa u vinima kojih nema u drugim vinogorjima. Vinsku tradiciju želimo da prenosimo na mlađe generacije, pre svega u umerenom piću, u dobrom vinu i gastronomiji koja ide uz vino. Pored toga u Udruženju “Konoba Kujundžić” okupljeno je dvadesetak članova privrženih salašarskim tradicijama. Jednostavno smo želeli ono sve što je tradicija i stari način raz­mišljanja naših dedova i baka, da negujemo i očuvamo – priča Miodrag Kujundžić.

Tako su na “Vinterfestu” u centru Subotice zamirisali čvarci pripremani na tradicionalni način u katlanki, uoči Božića je služena medena rakija i prikazuje sve ono što se od običaja prenosi s kolena na koleno već generacijama, ali Kujundžić predočava da to ne ide baš lako.

Tek će da bude!

Miodrag smatra da će turistička ponuda salaša posebno dobiti na značaju kada se na Paliću završi izgradnja velnes centra, pa ako do sada i nije bila toliko isplativa, nego se sastavlja kraj s krajem, može se očekivati prosperitet u narednom periodu:

- Kao diplomirani ekonomista uvek sam voleo tu priču od starijih ljudi “kako je nekad bilo”, međutim, to nekad se mora prilagoditi potrebama savremenog čoveka. Morate imati čistu sobu, toalete i maksimalne uslove za boravak, a sve ostalo što je etno i tradicija na to se nadovezuje. Mladi intelektualci koji danas nisu vezani poslom za kancelariju, takozvani internet nomadi, oni mogu da rade i sa salaša, ali žele da dožive taj ambijent u punom smislu. Pored toga, mi smo zemlja koja je relativno jeftina za život, pa su to prednosti koje Subotica i okolina mogu da pruže.

- Globalizacija je učinila svoje, pa mlađi naraštaji pod uticajem marketinških kampanja koje im nude sve i svašta, jednostavno, ne da potpadaju pod te uticaje, nego uz kompjutere i mobilne telefone odrastaju sa virtuelnim svetom. Ono što smo mi nekada doživljavali na pravom salašu, konobi i pravom restoranu, trudimo se da i mlađi naraštaji bar povremeno dožive u takvom ambijentu – veli Kujundžić.

Za zagrevanje i dobro praz­nično raspoloženje na severu Bačke dobro posluži kuvano vino. Miodrag dodaje da je specifično što kuvaju belo i crno vino u katlanci, nešto što je atrakcija, a recepte ne taje od mušterija, da i sami kod kuće mogu valjano da ga skuvaju.

- Osnovno je da se za kuvanje uzme dobro vino, a da se kod kuvanja dodaje jedna trećina do polovina vode, a na litar se dodaje tri supene kašike šećera, ili ako se kuva na više, recimo na sedam litara ide pola kilograma šećera. U crno kuvano vino obavezno se dodaje vanilin štapić, ili cimet, a može se dodati biber u zrnu. Kod belog vina idu klinčići i kora od naranye koja je prethodno prosušena u rerni, a može se dodati i sok od naranye i kora da ga dodatno zamiriše. Mogu se dodavati i drugi razni začini, kod nas je tradicija da kuvano crno vine zamiriše na vanilu ili na cimet, a belo vino na klinčiće ili karanfilić. Kad provri, onda je vino gotovo, spremno za služenje – objašnjava Kujundžić.

Odomaćio se u ovakvcim prilikama i “šumadijski čaj”, odnosno kuvana rakija. Kujundžić kazuje da se priprema tako što se šećer karamelizuje, pa se na karamelizovan šećer sipa pola vode - pola rakije.

- Kod dodavanja vode i rakije to zna dobro da pukne, ali ne treba se uplašiti, nego sačekati dok se karamelizovani šećer ne otopi i tad je ovaj šumadijski lek spreman za degustiranje – ukazuje naš sagovornik.

Miodragov deda je sa familijom pre jednog veka na završetku Velikog rata iz Baje (Mađarska), kada se povlačila nova državna granica, ovu granu Kujundžića preselio na salaš između Starog i Novog Žednika. Na njemu je ostao jedan od stričeva, Perkan.

- To je salaš koji je sačuvao tradiciju, ima na njemu svega, a namera nam je da ga osposobimo da bude u funkciji salašarske turističke ponude ovog regiona. U Subotici i okolini postoji salašarska ponuda, neki su iz temelja skoro podizani, nemaju tradiciju, a mi želimo da razvijamo ponudu na salašu koji ima domaćina i familiju, jer bez domaćina salaš teško može opstati. Salašarska ponuda u turizmu ima budućnost i verujem da će biti sve veća potražnja, posebno od mladih ljudi koji žive u velikim gradovima, a žele da dožive severnobački salašarski ambijent – uveren je Kujundžić.

Milorad Mitrović