Ugovor o izručenju SAD i Srbije imaće retroaktivno dejstvo

Ovaj ugovor, kojim se predviđa izručenje državljana bez obzira na nacionalnost, delovaće retroaktivno u odnosu na sva krivična dela koja su u njemu pobrojana, sa jednim izuzetkom. 



Naime, član 21. precizira da će izvršni organ zamoljene države imati diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. godine, što bi u praksi trebalo da znači da SAD ili Srbija, po sopstvenoj proceni, mogu da odluče da li će traženo lice izručiti ili neće, čak i ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za izručenje, a koje utvrđuje sud. 



Nakon ratifikacije, glavno pitanje koje će se postaviti i jeste ko bi sve prema ovom Ugovoru mogao da bude izručen, a odgovor bi trebalo tražiti upravo u tom članu, koji garantuje diskreciono pravo država da same procenjuju šta im je činiti kada su u pitanju krivična dela izvršena pre 1. januara 2005. godine.



Tumačenjem ovog člana, moglo bi se zaključiti da bi Srbija imala pravo, na primer, da ne izruči eventualno okrivljene za ubistvo trojice braće Bitići 1999. godine, mada za sada nema ni osumnjičenih, dok bi Sjedinjene Države, na primer, mogle da ne izruči svoje pilote, koji su učestvovali u NATO agresiji iste godine.



Ovaj Ugovor, inače, izrađen je po uzoru na Sporazum o izručenju potpisan između SAD i Evropske unije 2009. godine.



Kako ukazuju u Ministarstvu pravde Srbije, bilo je potrebno zaključiti ga radi unapređenja pravnog okvira saradnje između Srbije i SAD i propisivanja novih savremenih krivičnih dela. 



Naime, saradnja dve države, do sada se odvijala na osnovu Konvencije o izdavanju krivaca zaključene pre više od jednog veka, još 1901. godine, a koja je stupila na snagu 1902. godine.



Prema novom Ugovoru, ukoliko ga ratifikuju parlamenti obe države, biće moguće izručiti sopstvenog državljanina za praktično sva krivična dela, među kojima su i krivična dela savremenog doba - kao što su razna dela "sajber" kriminal, pranje novca, organizovani kriminal, terorizam i druga.



Međutim, Ugovor propisuje da izručenje neće biti odboreno ukoliko je delo za koje se izručenje traži političko krivično delo.



Takođe, nadležni organi obe države, u slučaju SAD izvršni organ, može da odbije izručenje ako proceni da je zahtev za izručenje "politički motivisan", ili ako proceni da se delo tiče "povrede vojnih dužnosti, a koje ne spadaju u krivična dela iz opšteg krivičnog prava".



Beogradski advokat Toma Fila, kaže da se kod svakog Sporazuma o izručenju sopstvenih državljana uvek izdvaja pitanje politike, jer se, kako je ukazao, prilikom donošenja konkretne odluke o molbi, posebno procenjuje da li je traženo lice politički progonjeno u svojoj državi. 



"Svi čije se izručenje traži, bilo da je u pitanju ''klasičan'' ubica, običan čovek ili stvarni politički protivnik, uvek se pozivaju na to da u svojoj zemlji neće i mati pravično suđenje i da su političke žrtve", napomenuo je Fila.



On smatra da je dobro što je Srbija potpisala ovaj sporazum sa SAD, i što je spremna da ga ratifikuje.



"Mislim da je dobro da se to potpiše jer mi nismo automatski u obavezi da izručujemo", tumači poznati beogradski advokat, ali podseća i da obaveza izručenja zavisi "od snage države".



"U ovim pitanjima je uvek važilo pravo jačeg, a međunarodno pravo je priča za malu decu. Tako će biti i sada, jedno je kada SAD traži od nas izručenje, a drugo kada ga mi budemo tražili", naveo je Fila.



U svakom slučaju, kako je ukazao, primena Sporazuma će nam omogućiti da primenimo propisanu proceduru i da se ne može reći "da nešto nismo hteli da izvršimo".



Ministarka pravde Nela Kuburović i američki ambasador Kajl Skat potpisali su 15. avgusta 2016. Ugovor o izručenju između Srbije i SAD, a koji će stupiti na snagu nakon ratifikacije u parlamentima obe države.



U Ministarstvu pravde za Tanjug kažu da je Ugovor zaključen u želji da se obezbedi delotvornija saradnja između država u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma i drugih da bi se unapredio pravni okvir dosadašnje saradnje u skladu sa savremenim zakonodavstvom. 



Zaključivanjem novog bilateralnog ugovora između dve zemlje, kako ukazuju, stvaraju se uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju saradnju, kako lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela, ne bi bekstvom u drugu državu izbegla vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne. 



Taksativno navedena krivična dela za koje se moglo tražiti izručenje u Konvenciji o izdavanju krivaca iz 1901. godine, proširena su na skoro sva krivična dela, koja poznaju zakonodavstva SAD i Srbije, čime je stvorena prilika za bolju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala.



Zaključivanje navedenog ugovora doprinosi i većoj zaštiti ljudskih prava i sloboda kada je u pitanju izručenje okrivljenih i osuđenih lica, kažu u Ministarstvu pravde i napominju da ugovor garantuje načelo Non bis in idem - da niko ne može da bude dva puta osuđen ili da se protiv njega dva puta vodi krivični postupak za isto krivično delo.