Iz štampe izašao prvi tom sabranih dela Vujice Rešina Tucića

Iz štampe je upravo izašao prvi tom, koji obuhvata poetske knjige Vujice Rešina Tucića „Jaje u čeličnoj ljusci”, „San i kritika”, „Prostak u noći”, „Reform grotesk” i „Struganje mašte”, a priređivači su Marjan Čakarević, Siniša Tucić i Alen Bešlić, dok je autor pogovora Vladimir Kopicl...

„I sam Vujica Rešin Tucić i njegovo delo savršeni su art proizvodi svog doba, ali ni jedno ni drugo nisu pogodovali nekim od ne manje aktivnih i ne manje presudnih činjenica, činilaca i fantoma tog doba”, navodi Kopicl. „To pogotovo doseže puno značenje kad imamo u vidu tada presudni kulturno-politički kadrovski faktotum i mikroistorijske, lokalno-lokalističke nepomirljivosti pred sve življom i prisutnijom mapom novih planetarnih zbivanja i pokreta, od 1968. naovamo. I to je priča koja se našem pesniku V. R. T. ponavljala periodično, i 1971. i 1991. I posle, i to ne sasvim bez razloga, naravno, već zahvaljujući kako njegovoj nespremnosti za kompromis i govor ispotiha, tako i saglasno gromadno očiglednoj činjenici da je njegovo književno delo odmalena, tj. od ’Jajeta u čeličnoj ljusci’ prepoznato kao rasan oponent zvaničnoj slici stvarnosti”...

Kako navodi jedan od priređivača Marjan Čakarević, posao priređivanja u dobroj je meri bio olakšan, imajući u vidu izdanje ’Struganje mašte’ iz 1991, koje, iako podnaslovljeno kao ’izbor iz poezije Vujice Rešina Tucića’, predstavlja zapravo zbir do tada objavljenih Tucićevih poetskih projekata. Navedeno izdanje, koje je priredio Ostoja Kisić, uzeto je kao osnova ovih sabranih dela. A pesme koje se nalaze na početku ovih sabranih dela preuzete su iz zbornika ’Tišina govori o ljudima’ (1964). „To su, inače, prve Tucićeve objavljene pesme, koje se po stilu i izrazu razlikuju od onoga što je pesnik kasnije radio, te je verovatno to razlog zbog koga ih kasnije nije preštampavao”, navodi Čakarević.

Osnovnoj verziji verbalno-vizuelnog Tucićevog projekta „Struganje mašte”, koja je objavljena u istoimenoj, u prvom tomu Sabranih dela navedenoj knjizi, pridruženi su tekstovi-kolaži koji su pod istim zajedničkim naslovom objavljivani prethodno u periodici, ali nisu ušli u uknjiženo izdanje. U odeljku „Neobjavljeno“ nalaze se i kolaži koji su pronađeni u pesnikovoj zaostavštini, kao i privatnim arhivama. Nažalost, zbog činjenice da ne postoji potpunija bibliografije Tucićevih radova, ali i sama „proizvođačka“ priroda/poetika njegovog dela, priređivači su ostavili mogućnost da u jugoslovenskoj periodici postoji još pesnikovih tekstova. Ti eventualni propusti će biti ispravljeni u drugom tomu, planiranom za sredinu proleća, u koji će ući i Tucićevi prozni i esejistički tekstovi, kao i izabrani intervjui.

„Bio je Vujica Rešuin Tucić pesnički tribun i pesnički asketa, jezički mag i bećar, pođednako stihovni dosetkaš i portparol poetskog ’zauma’, unutrašnjih moći jezika i volje da se u njih utka sumnja u smisao koliko i smisao sam. Jedan, dakle, a još više jedinstveni Vujica Rešin Tucić, sabran i oštar u jeziku, banaćanski prek u stavu, protejski dosetljiv u formi i njenim menama, jak u misli, precizan u delu i kad to delo sam podriva dosledan u težnji za permanentnim još, više i uvek dalje. To dalje je ono mnoštvo iskazanog a još nedovoljno pročitanog, usnulog u njegovom delu, ono za čim vredi i dalje tragati. I mamiti ga na svetlost dana, pogotovo što – kako reče naš umetnik sa velikim V, R i T u imenu – ...umetnost spava. Otvorenih očiju“, zaključuje Kopicl svoj pogovor .

        M. Stajić