Dopunska vakcinacija zaustavila male boginje

- U Vojvodini je tokom 2017. obuhvat MMR vakcinom kod predškolske dece bio 78 odsto, dok je drugu dozu pred polazak u školu dobilo 93,2 odsto planiranih obveznika. U Novom Sadu je na kraju 2017. godine prvu dozu MMR vakcine primilo manje od 60 osto dece, a drugu dozu 85 odsto dece. Međutim, dopunskim imunizacionim aktivnostima kroz ponovno pozivanje sve nevakcinisane dece na vakcinaciju i porastom odazivanja roditelja da dovedu decu na vakcinaciju u Novom Sadu, za prva tri meseca 2018. godine godine uspelo se u naporima da obuhvat predškolske dece bude oko 90, a školske dece čak 96 odsto - navodi dr Ristić.

Prvi slučaj morbila na teritoriji Vojvodine u poslednjoj epidemiji malih boginja, registrovan je 10. novembra 2017. godine, a u narednih godinu dana, do 8. novembra, zabeleženo je ukupno 187 slučajeva malih boginja.

- Među potvrđenim slučajevima, 78 slučajeva morbila registrovano je u okviru epidemije u Gradu Novom Sadu, a ostali slučajevi su s teritorija Sremskog (59), Severnobanatskog (11), Južnobanatskog (21), Južnobačkog (7), Severnobačkog (4), Zapadnobačkog (5) i Srednjobanatskog (2) okruga - kaže dr Ristić.

Epidemije morbila ođavljene su na teritoriji tri grada, i to su Kikinda, Inđija i Novi Sad, a poslednji slučajevi morbila u Vojvodini registrovani su na teritorijama Južnobanatskog okruga, gde je sedmoro obolelih tokom oktobra 2018. godine, kao i Sremskog okruga gde je registrovan jedan slučaj u novembru 2018. godine, te su u ovim okruzima još uvek na snazi mere pooštrenog nadzora nad morbilama.

- Među obolelima od morbila u Vojvodini, najmlađi pacijent je bio uzrasta 1,5 mesec, a najstariji 56 godina. Više od 90 odsto obolelih bilo je nevakcinisano, vakcinisano jednom dozom vakcine ili nepoznatog vakcinalnog statusa protiv morbila. Svi su preležali bolest bez trajnih posledica i u Vojvodini nismo registrovali smrtne ishode, niti ozbiljne komplikacije usled oboljevanja od morbila - istakao je dr Ristić.

- Interesovanje roditelja za vakcinaciju MMR vakcinom značajno je povećano izbijanjem ove epidemije, koja je najveća u poslednjih 25 godina i registrovanjem prvih smrtnih ishoda posle 20 godina. Nažalost, slično iskustvima u svetu, i kod nas je pokazano da strah od oboljevanja, hospitalizacije, potencijalnih komplikacija i smrtnog ishoda značajno doprinosi „buđenju“ svesti o značaju vakcinacije i porastu obuhvata imunizacijom tokom epidemije. Zarad prevencije svih budućih epidemija bolesti koje mogu biti sprečene primenom vakcina, potrebno je da svest o značaju vakcinacije i odgovornost za njeno neometano sprovođenje bude uvek prisutna - istakao je dr Ristić.

Uslovi za ograničeno prenošenje infekcije obezbeđeni su zbog hitno i široko primenjenih protivepidemijskih mera, a to su kampanjska imunizacija svih propuštenih godišta uzrasta od jedne do 14 godina, kao i i zdravstvenih radnika na

odeljenjima s povećanim rizikom, ali i roditelja u pratnji dece koja su hospitalizovana u dužem vremenskom periodu na bolničkim odeljenjima s povećanim rizikom.

- Time je broj obolelih u epidemiji u Vojvodini sveden na prihvatljivu meru, čime je izbegnut rizik da se usled većeg obima epidemije kod pojedinih obolelih razviju ili ozbiljne komplikacije ili čak registruju smrtni ishodi. Što je veći broj obolelih u epidemiji i rizik od najtežih formi obolevanja od malih boginja je veći - naglašava dr Ristić.

Osetljive na infekciju virusom malih boginja su sve osobe koje nisu preležale bolest ili nisu kompletno vakcinisane protiv malih boginja, bez obzira na uzrast. Težina kliničke slike morbila zavisi od uzrasta obolelih, a teže forme oboljevanja češće se registruju kod nevakcinisanih mlađih od pet godina i starijih od 20 godina. Registrovani smrtni ishodi u aktuelnoj epidemiji morbila u Srbiji uglavnom su u ovim uzrastima.

- Komplikacije nakon oboljevanja od malih boginja su česte, a smatra se da se kod svakog trećeg obolelog registruje neka od komplikacija malih boginja. U epidemijama, osim potrebe za hospitalizacijom velikog broja obolelih, kod šest odsto obolelih registruje se pneumonija, kod sedam odsto upala srednjeg uha, a na hiljadu obolelih jedan pacijent razviće akutno zapaljenje mozga, encefalitis, s trajnim posledicama po zdravlje. Kod dvoje od hiljadu obolelih od morbila će se registrovati smrtni ishod, uglavnom zbog komplikacije pneumonije - kaže dr Ristić i dodaje da je smrtni ishod registrovan kod 15 osoba u Srbiji.

- Tradicionalno visok obuhvat imunizacijom na teritoriji Južnog Banata doprineo je da se epidemija u Rumuniji, registrovana godinu dana pre izbijanja epidemije u Srbiji, ne prelije na teritoriju ovog okruga Pokrajine. Slučajevi morbila koji su kasnije ipak registrovani u Južnom Banatu, uglavnom su bili u vezi s epidemijom morbila prijavljenom na teritoriji Beograda, a većinom su obolevale osobe koje su, prema tada važećem kalendaru imunizacije, vakcinisane s po jednom dozom vakcine protiv morbila - naveo je dr Ristić.

Pre neki dan Makedonija je proglasila epidemiju morbila, pošto je registrovano 12 obolelih. Naši imunolozi očekuju da će povećani obuhvat vakcinacijom u Srbiji sprečiti prelivanje epidemije na našu zemlju. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u decembru je registrovano sedam novoobolelih: četiri u Jagodini, jedan u Beogradu i dva u Pančevu.

LJ. Petrović