Evro će se i ove godine vrteti oko 118. dinara

Domaća tražnja bi trebalo da obezbedi pozitivan i bolji doprinos privrednom rastu, podržan daljim stabilnim profilom lične potrošnje, ekspanzivnijim fiskalnim stavom i ubrzanjem privatnih i javnih investicija, navodi se u analizi Erste grupe pod nazivom “Srbija - Makroekonomske perspektive”.

S druge strane, analitičari Erstea predviđaju da će neto izvoz dati negativan doprinos zbog jačih pritisaka na uvoz koji, kako naglašavaju, potiču iz boljih rezultata u svim sektorima.

S obzirom na to, očekujemo da će stopa rasta u 2018. godini iznositi 4,3 odsto međugodišnje, dok bi u 2019. trebalo da se stabilizuje na nešto nižih, ali i dalje veoma dobrih, 3,5 procenata međugodišnje, navodi se u saopštenju Erstea dostavljenom “Dnevniku”.

Što se monetarne politike tiče, smatraju da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena sve do poslednjeg kvartala 2019. godine, jer bi inflacija trebalo da nastavi da se kreće ispod ciljnog koridora NBS od tri odsto plus/minus 1,5 procentnih poena.

Vreme početka ciklusa povećanja stopa, kako dodaju, zavisiće od očekivanih poteza Evropske centralne banke nakon leta 2019.

Kretanje kursa takođe podržava naša predviđanja u pogledu kretanja referentne kamatne stope, s obzirom na to da očekujemo da će kurs EUR/RSD nastaviti da se kreće u intervalu od 118-119 u srednjoročnom periodu, kaže se u analizi.

U analizi se konstatuje da su u prva tri kvartala 2018. nastavljeni pozitivni fiskalni trendovi, pošto je budžet opšteg nivoa države zabeležio suficit od preko jedan odsto BDP-a.

Takva kretanja su uglavnom posledica naplate poreza koja je premašila očekivanja i koja je podržana stabilnim kretanjima potrošnje, boljim uslovima na tržištu rada, strožim propisima i unapređenjima efikasnosti naplate poreza. Međutim, kako je fiskalna politika zauzela ekspanzivniji stav, očekujemo da će suficit opšteg nivoa države biti ispod jednog procenta BDPa na kraju 2018. godine, zbog rasta zarada u javnom sektoru i penzija, kapitalnih investicija..., navodi se dalje.

Prema prognozi Erste grupe, inflacija će se i tokom 2019. godine kretati u donjoj polovini ciljnog koridora, zbog inflatornih faktora - jače domaće tražnje, umanjenog efekta jačeg dinara, kao i dezinflatornih pritisaka - uglavnom efekta visoke baze za voće, povrće i naftu.

U suštini, očekujemo da prosečna inflacija u 2018. godini iznosi 2,0 odsto međugodišnje, a prosek za 2019. godinu 2,2 procenta međugodišnje, poručuju iz austrijske bankarske grupe.

Iz Erste grupe ističu da time nije ugrožena održivost javnog duga, “pogotovo s obzirom na to da očekujemo otplatu, a ne zanavljanje evroobveznica u iznosu od jedne milijarde dolara u decembru”.

Dodaju da u 2019. očekuju manji deficit, od oko 0,5 odsto BDP-a, usled planiranog rasta tekuće i kapitalne potrošnje.

D. U.