Lov u Srbiji: Za kapitalce i 30.000 evra
Dok domaći i strani gosti budu uživali u turističkim objektima širom Srbije, veselo će biti i u lovačkim kućama jer i lovci znaju da se vesele, pogotovo ako počnu s čuvenim lovačkim pričama i još čuvenijim šalama.
Poznato je da je lov skup hobi, a to obezbeđuje razvoj lovnog turizma, a ova turistička ponuda sve je prisutnija u Srbiji. Tako se i u lovačkim kućama u lovištima priređuju novogodišnji dočeci, a tome pogoduje i to što je sezona lova u toku, pa je to dobra prilika da se neradni dani spoje s hobijem.
U našim lovištima biće gostiju koji tradicionalno posećuju Srbiju, pre svega iz zemalja zapadne Evrope, a to su gosti koji vole da love u srpskim lovištima i zadovoljni su uslugom i smeštajem u lovačkim vilama. Cene aranžmana, u zavisnosti od dužine boravka i vrste divljači koja se može loviti, značajno se razlikuju i kreću se od 500 evra do 15.000 evra, preračunato u dinare, a za ulov pojedinih kapitalnih primeraka visoktrofejnih jelena cena premašuje i 30.000 evra.
Kako se može videti na sajtu “Vojvodinašume”akontacija za lov na jelena po grlu u periodu lova na jelene u rici je 50.000 dinara, izvan tog perioda je 25.000 dinara. Ko ide u lov na srdnaća treba da spremi za akontaciju, istu sumu, 50.000 dinara, jelen lopatar po grlu je 15.000 dinara , koliko košta i lov na muflona. U cene nije uračunat PDV. Odstrel divljeg vepra košta i 260.000 dinara. Odstrel sitne divljači, recimo zeca je 3.640 dinara, a ko odstreli fazana u slobodnoj prirodi platiće 1.209 dinara.
- Cene lovno-turističkih programa i aranžmana, koje uključuju i lov, u Vojvodini i Srbiji daleko su konkurentnije u odnosu na lovno-turističke ponude drugih zemalja, pre svega Mađarske, Rumunije i Bugarske – kaže izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo u JP “Vojvodinašume” Branislav Stankov.
- Najviše nam dolaze lovci iz Nemačke, Austrije, Italije, Engleske, Španije, Francuske... od kojih smo u 2017.godini ostvarili prihod od milion i po evra. Očekujemo da će dogodine našu zemlju i lovišta posetiti i više inostranih lovaca/turista, pa će samim tim i prihodi od odstrela divljači i pruženih uluga u lovištima i lovačkim kućama biti veći.
Nema sumnje da će u lovštima JP „Vojvodinašume“ biti i najviše gostiju jer ovo preduzeće ima matični fond od 10.000 grla grupne divljači i najveći fond jelenske divljači u Srbiji. Ima kompletnu lovno-turističku ponudu i smeštajne kapacitete u 15 lovačkih kuća i vila, kao i Turističku agenciju “Vojvodinašume turist“.
I dok se zbrajaju podaci koliko će biti gostiju u lovištima na dočeku 2019. godine i kakav će biti prihod od lovnog turizma u 2018. godini, poznato je da je prošle lovne sezone više od 2.500 domaćih i stranih lovaca boravilo i lovilo u lovištima JP “Vojvodinašume”, koje gazduje sa 17 šumskih lovišta posebne namene na području Vojvodine na 109.824 hektara, od kojih 69.584 hektara čine šume i šumsko zemljište. Deo lovišta od 28.098 hektara čine ograđena lovišta, ograđeni delovi lovišta i uzgajališta divljači, a veći deo lovišta, odnosno povšina od 81.726 hektara nalazi se u slobodnoj prirodi, takozvanim otvorenim lovištima. U tim lovištima se gazduje, pre svega krupnom divljači, od kojih se po biološkom i ekonomskom značaju izdvajaju dve glavne gajene vrste - jelen i divlja svinja. Za njima sledi srneća divljač, kao sporedna gajena vrsta i dve alohtone, odnosno unete vrste - jeleni lopatari i mufloni.
- Već nekoliko godina se broj inostranih lovaca stalno povećava. Međutim, svako dalje povećanje će uslovljeno je i povećanjem fonda divljači i kod drugih korisnika lovišta na području AP Vojvodine i Srbije. Lovni turizam predstavlja specifičan segment turizma i jedan je od glavnih generatora razvoja lovstva u Vojvodini i Srbiji. Da bi se dalje razvijao i unapređivao potrebna su značajnija ulaganja, pre svega u matične fondove divljači, zatim u lovne infrastrukturne objekte, uzgajališta divljači, smeštajne kapacitete, edukaciju i obrazovanje kadrova za rad u lovnom turizmu - naglašava Stankov.
- U JP “Vojvodinašume“ je u pre tri godine započela realizacija programa za razvoj i unapređenje VIP lovnog turizma – kaže Branislav Stankov. - Radi se o individualnim programima namenjenim bogatoj i visoko platežno klijenteli, kojima je cena aranžaman manje bitna u odnosu na nivo pratećih servisnih usluga - usluge u lovištima, kvaliteta smeštaja u lovačkim vilama i, naravno, mogućnosti lova na visokotrofejnu divljač, pre svega jelena, divlje svinje i srndaće. VIP klijenti, osim uobičajenih zahteva, institriraju i na diskreciji, traže da se detalji njihovog boravka ne iznose u javnost.
Zorka Delić