NININE MUSTRE Svetkovina
Ova divna stara reč koja stoji u naslovu retko se danas koristi. Jeste da je najčešće povezana sa religijskim običajima, ali ja baš volim da je upotrebim i u drugim prilikama.
Svetkovina je, već joj i u samom imenu stoji, u vezi sa nečim svetim i svetlim. Nije ni čudo što je veliki broj svetkovina povezan sa suncem i mesecom, kad su to dominantni svetleći objekti na našem nebu. Zato su za njihovo kretanje, pojavljivanje ili skrivanje, vezana razna verovanja i svetkovine.
Volim da svetkovinama dam na značaju tako što obučem nešto svetlucavo, ili barem okačim neki sjajan nakit, da se uskladim sa energijom koja vlada toga dana, a koja za cilj ima da tas na vagi stvarnosti prvagne na stranu svetlosti i tako napravi balans u ovoj dimenziji u kojoj vladaju principi dualnosti. Svojim usklađivanjem, imam osećaj da toj svetlosti pomažem, da je pojačavam i da je svojom podrškom osnažujem. Tu nema neke posebne mudrosti. Pratim svoj osećaj i u njemu uživam, pa tako zasvetlucam, gde god je to moguće.
Ali, ima jedna mudrost koju nije jednostavno shvatiti, a u mom slučaju, nije je lako ni prihvatiti: da nema tame, ne bismo znali šta je svetlost. Verovatno bismo u njoj svakako uživali, ali da li bismo prepoznavali sve njene kvalitete, i da li bismo je uopšte slavili, da nema tame kojom svetlost potvrđuje svoju vrednost? Verovatno bismo je uzimali zdravo za gotovo, kao što je slučaj sa većinom stvari koje nam se čine prirodne, svakodnevne i neminovne. U tom slučaju, ne bismo imali potrebu da budemo zahvalni za svetlost, niti bismo tu svoju zahvalnost na bilo koji način iskazivali, ni o svetkovinama ni o bilo kojim drugim prilikama. A bez naše zahvalnosti, kao cveće bez pažnje i zalivanja, svetlost bi mogla polako da se gubi i na kraju potpuno ugasi. Upravo zato nam svetkovine služe: da se ne zaboravi na zahvalnost, sa jedne strane svetlu koje nas hrani, greje, raduje i održava u životu ovu našu majku planetu, a sa druge strane tami, koja ne samo da izražava suprotnost svetlu nego u sebi nosi jedan poseban kvalitet. Tama poziva na čišćenje, na čeprkanje po svim svojim mračnim i skrivenim ćoškovima kako bi se otklonio mrak i otkrila svetlost.
Zato je tama toliko važna, i iako je meni odbojna, ona je neophodna da bi me motivisala da je primetim, da je uvažim i da me ohrabri da potražim svetlost koja se krije iza nje. Bez postojanja tame, svetlost lagano bledi, jer bez glancanja nema ni sijanja, a ko bi se setio da glanca ono što već sija, da nema tame koja zaturena u nekom ćošku samo viri i čeka da se ispolji? Zato se u svetkovinama pozdravlja i tama, sa zahvalnočću što odlazi i sa sobom odnosi ono što je poslužilo da se razvijamo, da jačamo i da rastemo ka svetlosti. Mlateći metlom tamo – amo dok tamu čistimo, mi se razvijamo. Jačamo mišiće svesnosti, i tako osnaženi, slavimo svetkovinu svetlosti.
Nina Martinović Armbruster