Oprez sa uzimanjem antibiotika koji sadrže fluorohinolone
Nosioci dozvola za lekove koji sadrže fluorohinolone: ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, moksifloksacin i norfloksacin u saradnji s Agencijom za lekove i medicinska sredstva Srbije, uputili su pismo zdravstvenim radnicima o riziku od aneurizme aorte i disekcije (cepanja) aorte kod pacijenata koji koriste fluorohinolone za sistemsku ili inhalacionu primenu.
Kako je navedeno, utvrđeno je da fluorohinoloni mogu ozbiljno povećati rizik za nastanak aneurizme aorte i disekcije aorte, posebno kod starijih osoba. U pitanju su antibiotici koji sadrže ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, moksifloksacin i norfloksacin, a to su u Srbiji levoksa (Aktavis), fleksid (Sandoz), levofloksacin INNventa rastvor za infuziju (Inventa farm), levomaks film tableta i rastvor za infuziju (FarmaSvis), moksifloksacin rastvor za infuziju(FarmaS), uricin (Slavijamed), lofocin (Farmanova), ciprofloksacin rastvor za infuziju (Kvantalija), alvolamid rastvor za infuziju (Alvogen farma), elfonis tableta i rastvor za infuziju, fokrteka, marocen tableta i koncentrat rastvora za infuziju (Hemofarm), citeral tableta i koncentrat rastvora za infuziju, kimoks (Alkaloid), visiren (Union medik), ciprofloksacin remedika (Farmalogist), ciprocinal (Zdravlje), ciprinol, levaloks tableta i rastvor za infuziju, moloksin tableta i rastvor za infuziju, nolicin (Krka farma), leflogal (Galenika).
Fluorohinoloni su antibiotici odobreni za lečenje različitih bakterijskih infekcija, uključujući i životnougrožavajuće. Podaci iz epidemioloških i pretkliničkih ispitivanja ukazuju na povećan rizik za nastanak aneurizme i disekcije aorte nakon lečenja ovim vrstama antibiotika. Kako kažu u ALIMS-u, ispitivanja ukazuju na skoro dvostruko povećanje rizika od aneurizme i disekcije aorte kod pacijenata koji koriste sistemske fluorohinolone, u poređenju s pacijentima koji uoopšte ne piju antibiotike, ili koriste neke druge antibiotike (amoksicilin).
Aneurizma je lokalizovana vazodilatacija krvnih sudova ispunjena krvlju, nastala kao posledica bolesti ili slabljenja zida vene ili arterije. Najčešće se javlja u arterijama koje se nalaze u osnovi mozga (tzv. Vilisov krug) i u aorti (glavna arterija koja odvodi krv iz srca, tada je u pitanju aortna aneurizma).
Kako veličina aneurizme raste, povećava se rizik od pucanja, što može dovesti do obilnog krvarenja, drugih komplikacija, pa čak i smrti. Faktori rizika za nastanak aneurizme su dijabetes, gojaznost, hipertenzija, pušenje, alkoholizam i nedostatak bakra.
Aneurizma i disekcija aorte su retki događaji koji se javljaju sa incidencom od 3-30 na 100.000 ljudi godišnje. Faktori koji povećavaju ovaj rizik obuhvataju aneurizmatsku bolest u porodičnoj anamnezi, raniju pojavu aneurizme ili disekcije aorte, Marfanov sindrom, vaskularni oblik Elers-Danlos sindroma, Takajasuov arteritis, arteritis yinovskih ćelija arterija, Beyetovu bolest, hipertenziju i aterosklerozu.
Kako se preporučuje, ove antibiotike treba koristiti s velikom pažnjom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od aneurizme i disekcije aorte, i to tek nakon razmatranja drugih terapijskih opcija. Pacijenti treba da budu obavešteni o ovom riziku i o potrebi da zatraže hitnu medicinsku pomoć u slučaju iznenadnog oštrog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa.
Uputstva za lek za sve lekove koji sadrže fluorohinolone za sistemsku i inhalacionu primenu biće ažurirana kako bi se dodala informacija o riziku od aneurizme i disekcije aorte. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije poručuje zdravstvenim radnicima da im prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lek.
I. V.