Bečejac Ričard Vaštag u Mađarskoj gradi fudbalsku karijeru

Ipak, junak naše priče nije Ištvan Vaštag-stariji, koji je kao kapiten fudbalera Bečeja iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka izrastao u klupsku legendu poznatiju po nadimku „Fući“, niti njegov sin-imenjak, svojevremeno golman mlađih kategorija istog tima, već je to treća generacija fudbalske porodice Vaštag. 19-godišnji Ričard. Zajedničko im je što su sva trojica za loptom naučili da trče po bečejskim ledinama. Prva dvojica su tu i završili fudbalske karijere, a mladi Ričard je sada gradi u Mađarskoj.

- Nedavno, tačnije 9. novembra, proslavio sam 19. rođendan i više nemam prava da igram za selekciju do 19 godina. Pošto sam prerastao mlađe kategorije, sve misli su mi okrenute ka igrama u B timu MOL Vidi iz Sehešfehervara, čiji sam stipendista poslednjih godinu dana, kako bih se izborio za profesionalni angažman. Nalazim se na prekretnici... Iako sam završio sportsku gimnaziju u Budimpešti, nisam upisao fakultet, sve u želji da akcenat stavim na igranje fudbala. Opredelio sam se za ovu igru, stekli su se uslovi za potpisivanje profesionalnog ugovora i sada moram da budem maksimalno posvećen tom cilju. Sve karte bacam na teren, gde kroz treninge i utakmice moram da se stalno dokažem. Nije lako, ali kad se nešto žarko želi, nije ni preteško - priča naš mladi sagovornik Ričard Vaštag.

Fudbalska priča odvodi nas u Ričardovo detinjstvo. Od deda Fućike je naučio da voli fudbal, jer mu je on „prodao“ prve fudbalske finte. On ga je sa osam godina odveo na isti teren gde je i sam, kao vrsni vezista i kapiten Bečeja, ostavio dubok trag i predao ga u ruke svojih učenika Budimira Bašića i Dejana Stanojeva.

- Šest godina sam odlazio na gradski stadion i u Školi fudbala učio fudbalsku azbuku. Iako pišem desnom rukom, šutiram levom nogom i to je trenere opredelilo da u pionirskoj ekipi zauzmem poziciju levog beka. Kasnije se to proširilo i na ulogu štopera, pa i dan danas uspešno odrađujem obe uloge u timu - s osmehom na licu nastavio je priču 184 santimetara visoki i 80 kilograma teški mladić.

Iako je u dosadašnjih 11 godina treniranja u mlađim kategorijama četiri kluba promenio dosta trenera, Ričard i dalje smatra da je o fudbalu najviše naučio od deda Fućike. On mu je, što je izuzetno bitno, ulio ljubav prema lopti, uči ga, naravno zajedno sa ocem, da bude strpljiv i da vreme radi za njega.

- Sada radim sa trenerom Kristianom Timom, od koga imam šta da upijam, pošto je i on igrao na poziciji štopera. Dosta sam naučio i od trenera Žolta Floriana i Petera Šimeka. Ma, od svakog se ponešto nauči -  iskren je bio Ričard.

Tada se u priču umešao otac Ištvan-mlađi i pojasnio otkud to da se Ričard našao u Mađarskoj.

- U eri uzimanja dvojnog državljanstva, surfovao sam 2013. godine po internetu i pronašao da u Hodmezevašarhelju fudbalska akademija poziva telente. Obratio sam im se i pozvali su Ričarda na probu. Zadovoljio je i sedmi razred osnovne škole upisao je u novoj sredini, odvojen od kuće... Ostao je tamo tri godine. U međuvremenu su ga pratili skauti budimpeštanske Ujpešt Dože. Usledila je nova proba i opet novi poziv. Nastavio je školovanje na dva fronta, u sportskoj gimnaziji i na terenima legendarnog kompleksa Ujpešt Dože u Budimpešti. Kako se u životu sve ponavlja, sledi ista priča, praćen je bio i od strane Videotona, bio na probi i prešao januara ove godine u Sehešfehervar - upotpunio je priču Ričardov otac.

Deda Fućika je nestrpljivo sve slušao i nije mogao da dočeka da se i sam uključi u razgovor.

- Sada su stvoreni svi uslovi da Ričard potpiše profesionalni ugovor. Naravno, potrebno je da na terenu potvrdi kvalitet. A ima ga! Kao mladom igraču, najbitnije mu je da igra. Sada u B timu Vidia, a na leto treba sve odmeriti i ne odbijati odlazak na, eventualno, fudbalsko kaljenje u neki manji klub - našao se u ulozi savetodavca deda Fućika.

Svestan je mladi Ričard svega. Imao je nekoliko razgovora sa trenerom profesionalnog pogona MOL Vidi Markom Nikolićem.

- Zna da sam u klubu. Sada ću imati više prilike da igram za B tim i ako se dokažem, čekam poziv da se priključim profi timu. Tamo su braća Marko i Stefan Šćepović, a donedavno je igrao Danko Lazović, ranije je golgeter bio Nemanja Nikolić. Imaju u klubu pozitivna iskustva sa fudbalerima iz Srbije, što mi ide naruku. Vreme radi za mene. Izazov je veliki, ali sam spreman da dokažem da vreme koje je proteklo nije uzalud utrošeno i da sam spreman za profesionalnu karijeru - zaključio je Ričard Vaštag.

Sada je na prazničnoj pauzi u Bečeju, ali ubrzo sledi povratak u Mađarsku i nastavak borbe za svoje mesto u fudbalskom svetu. Otišao je nečujno kao dete, sada je uzburkao fudbalsku javnost, a planira da se vrati kao dokazani profi igrač.                                

Tekst i foto: V. Jankov