Može li Srbija zadržati radnike: Sa zapada stižu bolje ponude

Kao što investitore za dolazak u neku državu privlači visina državnih subvencija odnosno koliko je koja spremna da im da, tako se i radna snaga „dovlači“ većim platama.

Veće plate jesu glavni mamac za radnu snagu, a pogotovo za onu iz država Zapadnog Balkana. Otuda nije ni čudo što se poslednjih dana odluke mnogih država odnose upravo na radnike sa ovog područja. Tako je Nemački zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU širom otvorio vrata kako našim tako i građanima susednih država da od 1. januara 2020. godine postanu moderni „gastarbajteri s Balkana“.

Hrvatska je takođe protekle nedelje donela odluku da u narednoj godini izda preko 65.000 radnih viza strancima kako bi nadoknadila nedostatak radne snage. Pre nje to je uradila Slovenija, u koju već nekoliko godina odlaze mahom  građani Bosne i Hercegovine i Srbije. Prema poslednjim podacima slovenačkog Zavoda za statistiku jedno od 10 radnih mesta popunjeno je strancima i to najviše iz BiH i Srbije. Ako se tome doda da su Slovenci pre nekoliko dana doneli odluku da minimalna zarada u ovoj državi dogodine bude 760 evra, onda je sasvim jasno zašto je ona za dobar deo naših građana postala „zapad“. Ona ima i prednost što je relativno blizu Srbije i što oni koji odlaze tamo da rade mogu barem jednom mesečno da dođu kući.

Sve države već nekoliko godina muku muče s nedostatkom kvalifikovane radne snage. Srbija nije izuzetak i pored toga što još uvek ima veliki broj nezaposlenih na evidenciji NSZ. Međutim, među nezaposlenima – od kojih je skoro polovina bez kvalifikacija – nema kadrova koji su sadašnjim investitorima i domaćim poslodavcima potrebni. Otuda se i događa da umesto naših radnika u građevinarstvu rade Makedonci i Albanci. Ili, da naše autobuse i kamione voze stranci, jer srpski vozači već nekoliko godina masovno odlaze na rad u Nemačku, Sloveniju, Austriju, Švedsku, Holandiju, Švajcarsku  i to samo zbog toga što u tim državama mogu da zarade čak i deset puta veću platu nego u Srbiji. Slično je i sa zavarivačima, bravarima, kuvarima, medicinskim radnicima, pekarima, IT stručnjacima, keramičarima, zidarima, fasaderima...

Neke evropske države nedostatak radne snage pokušavaju da reše vraćanjem penzionera u proizvodnju. Nemačka je već ponudila radnicima koji su ispunili uslove za penziju da ostanu na radnom mestu uz povećanu zaradu, a i Slovenija je zbog manjka zanatlija pozvala svoje „mlađe“ penzionere da ponovo rade. 

U Srbiji penzioneri rade zbog malih penzija od kojih ne mogu da sastave početak i kraj meseca. Nema tačnih podataka, ali se procenjuje da danas u Srbiji oko 35.000 penzionera radi na raznim poslovima – od građevinare, nadničenja, čuvanja objekata, pomoći u kući, čuvanju dece...

Srbija je dobro ušla u bitku za investitore i postigla rezultate kao lider u regionu po privlačenju stranih investicija, ali joj sad predstoji još teža  borba za kvalifikovanu radnu snagu jer su prosečne plate u Srbiji i dalje među nižim u regionu.  Predsednica ASNS Ranka Savić smatra da bi odluke drugih evropskih država da „olabave“ mogućnost rada u njima, pa čak i dobijanja boravišnih viza, mogle imati katastrofalne posledice za srpsku ekonomiju i celokupno srpsko društvo, jer se može očekivati pravi „egzodus“ naše radne snage. Ona procenjuje da bi narednih godina mogli ostati bez 200.000 ljudi i to onih školovanih.

-Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemačku privredu i u nemačkom društvu. Zato je nemački zakon pretnja za Srbiju. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. Naši građani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u Nemačku da ne pristaju na odnos da su oni dobra ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze tamo gde su plate mnogo više  igde je odnos prema  radniku potpuno drugačiji – ocenila je Ranka Savić dodajući da se stopama nemačke krenuti i druge vropske zemlje jer svuda fali radna snaga , pogotovo ona kvalifikovana.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović već nekoliko godina ističe da nije dobro da se kao država „hvalimo jeftinom radnom snagom“ , jer će doći vreme da ona traži bolje plate  u nekim drugim državama , što će imati katastrofalne posledice za srpsku ekonomiju koja će se susresti sa tim da ima posla , ali nema radnika.  Još jednom ističe da se radnici iz Srbije u zapadnim državama smatraju dobrom, ali jeftinom radnom snagom.

Da srpske radnike i u samoj Nemačkoj smatraju dobrom ali jeftinom radnom snagom ilustruje i primer s kojim smo se susreli prilikom obilaska nemačke kompanije. Kao sindikalci iz Srbije posetili smo tu nemačku kompaniju, a čelni ljudi su mi rekli da im je isplativije da zaposle naše ljude nego robote, odnosno da ih to manje košta, naveo je Orbović.

S druge strane, od nadležnih državnih organa stužu uveravanja da će prosečne zarade u Srbiji od naredne godine rasti, pogotovo u onim delatnostima u kojima je već evidentan nedostatak kvalifikovane radne snage.

Analize pokazuju da je tokom prošle i ove godine najveća potražnja na srpskom tržištu radne snaga bila za nekvalifikovanim radnicima i onima sa srednjom stručnom spremom. Zanimljivo je da ni druge države koje ovih dana traže način da reše problem nedostatka radne snage iz zemalja Zapadnog Balkana ne „vape“ za visokoobrazovanim kadrovima, već i one imaju stav da je važnije šta ko ume i zna da radi i kako radi, nego koju diplomu ima.

Sada kada je došlo vreme da se vodi borba i za investicije i za kvalifikovanu radnu snagu država će morati na drugačiji način da izađe na taj megdan. Investitori će morati ponuditi znatno veće plate od minimalca koji obično daju srpskim radnicima, jer u suprotnom neće imati ko da im radi. Država će, pak, morati da zadovolji i želje investitora – jer su joj investicije za privredni razvoj preko potrebne, ali i radne snage koja više neće da bude kvalifikovana i jeftina.

Ljubinka Malešević