Poslovne ponude zamka za ropstvo i seksualnu eksploataciju

On se tereti da je od 2013. godine, u cilju seksualne eksploatacije, većem broju osoba davao nevenčanu suprugu, za šta je uzimao sav novac, koristeći pri tome silu, pretnje, poverenje žrtve i tešku materijalnu situaciju u kojoj je bila. Policija je prilikom pretresa stana osumnjičenog pronašla 16 CD-ova, USB s pornografskim sadržajem, službenu palicu, lisice i fantomku.

Inače, samo na teritoriji Policijske uprave Sremska Mitrovica od januara do decembra ove godine podnete su tri krivične prijave za trgovinu ljudima.

Tokom prošle godine u našoj zemlji strašno iskustvo trgovine ljudima doživele su 43 osobe, a tokom prvog kvartala ove godine čak 55 osoba je prijavilo da su žrtve, uglavnom radne i seksualne eksploatacije. Taj vid nasilja nad ženama često se krije iza legalnih delatnosti kao što su saloni za masažu, modne agencije, eskort, odnosno agencije za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, oglasa za posao i studiranje u inostranstvu… Radna eksploatacija, kao segment trgovine ljudima, uočena je u fabrikama, na poljima i plantažama, gradilištima, ali i u restoranima i poslovima u kući (sluškinje, dadilje), gde žrtve mogu biti žene, deca i muškarci.

Po podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, primetan je porast eksploatacije dece u pornografske svrhe, a u značajnom broju zastupljena je višestruka eksploatacija žrtava. Podaci nevladine organizacije ASTRA pokazuju da su više od 70 odsto žrtava žene i deca, a po dostupnim informacijama, potencijalne slučajeve trgovine ljudima najčešće prijavljuju policijski službenici, zaposleni u centrima za socijalni rad i organizacije koje rade sa žrtvama eksploatacije.

Dominantni oblik trgovine ljudima je i dalje seksualna eksploatacija, kojoj su izložene žene i devojčice, a od ukupnog broja identifikovanih žrtava polovinu čine deca.

Trgovina ljudima, ili kako se još naziva – moderno ropstvo, podrazumeva da je žrtva pod silom, pretnjom sile ili dovođenjem u zabludu iskorišćena za eksploataciju, prinudni rad, krivična dela, prostituciju ili drugu vrstu seksualne eksploatacije, potom prosjačenje, upotrebu u pornografske svrhe, oduzimanje organa ili korišćenja u oružanim sukobima.

Kada se govori o problemu trgovine ljudima, mora se imati u vidu da se trendovi trgovine ljudima menjaju u skladu s promenama u društvu. Najčešći način vrbovanja žrtava za lanac trgovine ljudima je putem poslovnih ponuda, kojih je na internetu i društvenim mrežama sve više. Osim poslovnih ponuda, prisutni su i drugi načini vrbovanja, kao što je „lažno zaljubljivanje” ili ponuda za školovanje u zemlji ili inostranstvu.

Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava pa samim tim i njihove ponude idu u cilju zadovoljavanja tih potreba. Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su siromaštvo i nezaposlenost, loše socijalne ili političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom, sigurnošću.

U poslednje vreme sve je teže prepoznati rizične poslovne ponude jer su sve realnije i suptilnije upakovane da se i ne može lako proceniti da li je u pitanju prevara ili potencijalna eksploatacija. Takođe, primetan je i sve veći broj individualnih posrednika koji putem stranica na društvenim mrežama nude posao, najčešće u inostranstvu. Često su to novčane prevare, ali nisu retki nislučajevi da se iza poslovnih ponude krije radna eksploatacija ili neki drugi oblik trgovine ljudima.

„Houp On” kampanja

Da bi podigle svest opšte javnosti o načinima vrbovanja ljudi, prepoznavanju oblika eksploatacije, njihovim posledicama i procedurama za reagovanje i prijavu, nevladine organizacije iz sedam država regiona, koje su najčešće zemlje porekla i zemlje destinacije žrtava, poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Slovenije, Makedonije i Hrvatske, pokrenule su zajedničku kampanju pod nazivom „Hope On”. Kampanja je poruka sedam zemalja regiona da ujedinjeni sa svojim građanima mogu stati na put trgovini ljudima.

Osobe koje se nalaze u situaciji trgovine ljudima mogu imati čudno ponašanje, koje često podrazumeva zastrašenost, anksioznost, depresiju, pokornost, nervozu i paranoičnost, sumnjičavost, izbegavanje kontakta očima i slično.

Kod žrtava je uočeno da ponekad ne znaju gde su, odnosno u kojem gradu i državi, kao i da nemaju pojam o vremenu. Takođe, mogu veoma burno, najčešće preplašeno, reagovati prilikom susreta s policijom. U razgovoru s njima uočava se mnogo nedoslednosti u priči: recimo, žrtva može tvrditi da je kod nekoga u poseti, ali ne i da potvrdi adresu te osobe. Za uspešnu borbu protiv trgovine ljudima neophodno je intenzivirati istrage, zaštititi žrtve, omogućiti novac koji će pomoći žrtvama i uspostaviti sigurne kuće za njihovu zaštitu i hitan prijem.

D. Nikolić