Objavljen sedmi tom Srpskog biografskog rečnika

Na 884 strane objavljeno je 1.626 biografija ličnosti, čija prezimena ili imena počinju slovima Ml–Mu, N, NJ, O i Pav–Pan, koje je napisalo  323 saradnika. Kao i prethodnih šest tomova i ovaj sadrži fotografije pojedinih ličnosti (524), za šta zahvalnost pripada ustanovama i pojedincima koji su Matici srpskoj učinili dostupnim taj ilustrativni materijal.

Prema rečima glavnog urednika prof. dr Branka Bešlina, kada je započet rad na SBR predviđeno je da izađe u 12 zamašnih tomova, odnosno na desetak hiljada stranica, tako da je do sada urađeno više od polovine planiranog posla.

Činjenica da je urađeno više od polovine tog ogromnog posla daje nam za pravo da budemo zadovoljni, kaže Bešlin.

Prema njegovim rečima, u prethodnom  razdoblju rad na projektu odvijao se uhodano i bez zastoja, mada su, što je nažalost neminovno u dugoročnim poduhvatima, ostali bez nekoliko dragocenih urednika i saradnika.

Prevladati gubitak sve je teže,  posebno gubitak prof. dr Vojina Dabića koji je uređivao vremenski period od 16. do 18. veka. Povoljna okolnost u radu na projektu bila je što se odvijao bez finansijskih teškoća, blagodareći podršci i razumevanju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva kulture i informisanja. Kao izuzetan gest ističemo novčanu donaciju dr Jelene Popov za štampanje sedmog toma, naglašava Bešlin.   

Kako kaže naučni sekretar Srpskog biografskog rečnika i urednica za fotografiju dr Aleksandra Novakov, među napisanim biografijama bio je manji broj onih koje kvalitetom nisu zadovoljile kriterijume projekta pa su date na ponovnu obradu. Napisane su i biografije manje poznatih ličnosti za koje je tek nakon istraživačkog rada samih autora utvrđeno da ne zadovoljavaju ranije uspostavljene kriterijume. Sličan je postupak i sa biografijama stranaca. Tek kada se napišu utvrđuje se da li ulaze u Srpski biografski rečnik ili u poseban fond – Azbučnik stranaca u srpskoj istoriji. Dobijene su i biografije ličnosti iz Azbučnika koje su životno delo ostvarile posle 1945. godine, pa su svrstane u poseban korpus.

Ova enciklopedijska publikacija treba da donese u više tomova biografije svih značajnijih ličnosti iz srpske istorije od prvih pisanih spomenika, dakle od 9. veka do 1945, i to praktično iz svih oblasti ljudskog delovanja i stvaralaštva. Poseban napor se čini da se od zaborava otrgnu one ličnosti koje je politička i vojna istorija mimoilazila. Reč je o čitavoj galeriji ličnosti koje su doprinele napretku Srpstva radeći u oblasti nauke, tehnike, religije, privrede, umetnosti, sporta...

Ovakvi poduhvati su gotovo kod svih evropskih naroda preduzimani od 17. do 20. veka i publikovani u višetomnim izdanjima koja se do današnjih dana periodično dopunjavaju podacima o savremenim ličnostima i novim saznanjima o onima iz starijih vremena.

Interesovanje naučnih radnika za rad na Srpskom biografskom rečniku posle objavljivanja sedam tomova je povećano, kaže Aleksandra Novakov.

Kako dodaje, u prilog tome govori  i podatak da se ukupan broj saradnika popeo na 1.204, a u ovoj godini povećan je za 22.  Paralelno sa pripremom za štampanje sedmog toma, nastavljen je rad na osmom (slova Panj–Pč) i devetom tomu (R i Sa), što je podrazumevalo reviziju postojećeg Azbučnika.

Unošene su  nove ličnosti i izostavljane one koje svojim delovanjem, na osnovu utvrđenih kriterijuma, ne zavređuju da budu objavljene u Srpskom biografskom rečniku. Urednici su podelili veći broj ličnosti saradnicima na pisanje za osmi tom odredivši istovremeno i obim biografija. Do sada je od 2.282 ličnosti iz osmog toma napisano 853 biografija, što je 37 odsto, kaže Novakov.   

Pod rukovodstvom akademika Čedomira Popova izašlo je pet tomova Rečnika. Nakon njegove smrti, od 2012. godine radom rukovodi prof. dr Branko Bešlin. Za 14 godina (2004–2018) objavljeno je sedam tomova SBR, koji sadrže 12.344 biografija značajnih ličnosti, ilustrovane sa 3.681 fotografijom, na 6.321 strana.

Z. Milosaljević