Mali: Sprovešćemo ono o čemu su drugi maštali

Na prezentaciji dokumenta “Program ekonomskih reformi i predlog strukturnih reformi 2019-2021” na zajedničkoj sednici republičkog i pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta, Mali je rekao da će upravo taj ključan dokument koji Vlada priprema shodno metodologiji EU definisati program ekonomskih i strukturnih reformi koje će se sprovesti u naredne tri godine. 



“Ovaj sastanak je moja želja da nastavimo dijalog na pravi način. Besmisleno bi bilo da kao Vlada pripremamo program ekonomskih i strukturnih reformi, a da u tome ne učestvuju i poslodavaci i sindikati”, rekao je Mali koji je pre nekoliko dana dokument predstavio privrednicima. 



Najavio je da će Program u januaru predstaviti i nevladinim organizacijama, da će o njemu mišljenje dati i Evropska komisija, te da bi dokument trebalo da bude usvojen u drugoj polovini 2019. 



“Ovaj dokument je sada šansa da pokušamo da sprovedemo ono o čemu su drugi maštali, a to su strukturne, ozbiljne reforme”, rekao je Mali i naveo da taj dokument sublimira makroekonomske performanse i čitav set struktunih reformi koje treba sprovesti. 



Istakao je da su vidljivi rezultati finansijske konsolidacije, te da je projekcija da će do kraja decembra ove godine rast BDP-a biti 4,4 odsto, da se smanjuje učešće javnog duga u BDP-u, kao i nezaposlenost, a da je ove godine suficit budžeta 0,6 odsto BDP-a. 



“U 2019. planiramo deficit od 0,5 odsto BDP, dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP, visoke javne investicije u javnu infarstukturu. Pokrenuli smo proces smanjenja opterećenje na zarade, uveli veliki broj poreskih olaškiča i podsticaja kako bi ekonomija bila još konkurentnija i atraktivnija”, kaže Mali. 



Dodaje da je cilj da stopa rasta BDP, što je osnovni makroekonomski cilj, u narednom period bude još veća, jer to znači veću zaposlenost, veći priliv novca u budžet, veće plate u javnom sektoru, veće penzije i mogućnost za veće rasterećenje privrede u narednom periodu. 



Dokument za koji kaže da treba da bude rezultat dijaloga i sa privredom, poslodavcima, sindikatima i nevladinim sektorom, tiče se strukturnih reformi u osam oblasti: trižište energije i transporta; sektorski razvoj; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj inovcija i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veština; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje što podrazumeva i izradu socijalnih karata. 



“Evropska komisija to radi već 11 ciklusa unazad. Ciklusi su na tri godine. Srbija želi da bude deo toga”, rekao je Mali i naveo da dokument sadrži i sektor razvoja poljoprivrede, industrije, uključujući čitav set mera koje treba da omoguće još atraktivniji poslovni ambijent, borbu protiv sive ekonomije, poreske podsticaje i dalje smanjenje opterećenja na plate. 



Naveo je da se posvećeno radi i na reformi Poreske uprave i da se do kraja naredne godine očekuje usvajanje strategije za tu reformu, kao i na unapređenju upravljanja kapitalnim investicijama. 



Kada je reč o obrazovanju i veštinama radi se, kaže, o kvalifikacijama orijentisanim prema potrebama tržišta rada, povećanju mogućnosti zapošljavanja teže zapošljivih lica i jačanju formalnog zapošljavanja kako bi broj stalno zaposlenih bio što veći.