Od 2015. pokrajinski budžet povećan za 16 milijardi dinara

Dokument će potom biti dostavljen Skupštini Vojvodine da bi se parlamentarci izjasnili o njemu najkasnije do 20. decembra, kada je, po Zakonu o budžetskom sistemu,  krajnji rok da se usvoji budžet za narednu godinu.

Pokrajinska kasa, kako je to početkom nedelje najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, u narednoj godini biće teška 74,2 milijarde dinara. Najveći deo novca će i u 2019. godini, osim u zdravstvo i infrastrukturu, u biti usmeren poljoprivredu i privredu, gde se novac i stvara. O kretanju budžetskih sredstava i o tome kako je Pokrajinska vlada gazdovala parama poreskih obveznika u proteklom vremenu govorio je za naš list predsednik Odbora za budžet i finansije Jovan Lazarov.

– Osnovni budžet za 2016. godinu, kada je Srpska napredna stranka sa svojom koalicijom preuzela odgovornost za vođenje poslova u Vojvodini, iznosio je 57,3 milijardi dinara – navodi Lazarov. – Zaključno s drugim rebalansom, budžet na kraju ove godine iznosi 73,3 milijarde, znači, razlika je 16 milijardi za  vreme ove pokrajinske vlade s Igorom Mirovićem na čelu.   

Po njegovom mišljenju, najbolji pokazatelji privrednih kretanja za protekle dve i po godine su ustupljeni prihodi iz republičke kase od poreza na lična primanja i poreza na dobit koji su u posmatranom periodu ostvareni u Vojvodini. Od poreza na zarade ostvarenog u Vojvodini u pokrajinskoj kasi ostaje 18 odsto, a od ostvarenog poreza na dobit preduzeća 42,7. 

– Porez na lična primanja je 2015. godine iznosio 3,478 milijarde  dinara, a ove godine 4,244 milijarde. Znači da je naplaćenost tog poreza 22 odsto veća u odnosu na 2015. godinu – navodi Lazarov.

To ukazuje, objašnjava naš sagovornik, na ogromne pomake u zaposlenosti u Vojvodini, što potvrđuju i podaci Zavoda za statistiku, koji pokazuju da je stopa nezaposlenosti u pokrajini prepolovljena.

– Drugi ustupljeni prihod, porez na dobit, od 2015. godine ima izuzetno dobra trend jer je naplaćenost tog poreza udvostručena – kaže Lazarov. – U 2015. godini porez na dobit iznosio je 4,6 četiri milijarde dinara, a 2018. – 8,422 milijardi odnosno 82,64 odsto više nego 2015. To su ogromni napreci u budžetu Vojvodine. Moram da kažem i da je to novac kojim Pokrajinska vlada raspolaže operativno, stvarajući kroz kapitalne projekte bolji privredni ambijent i bolji kvalitet života u Vojvodini.      

U proteklom dvogodišnjem periodu najviše novca iz budžeta je uloženo u kapitalne projekte, a radi se o dvogodišnjim i trogodišnjim projektima.

– Najviše projekata se izvršava u zdrvstvu, koje je u vreme 16-godišnje vlasti Demokratske stranke bilo totalno zapušteno. Takav veliki projekat je i rekonstrukcija Internističkog odeljenja pančevačke bolnice, vredan više od 600 miliona evra. Završetak radova na rekonstrukciji bolnice očekujemo ovih dana – kaže Lazarov.   

On je od kapitalnih projekata u koje je ulagano iz pokrajinskog budžeta naveo i izgradnju zgradu Radio-televizije Vojvodine, u koju je Pokrajina uložila 2,3 milijarde dinara, zatim „Žeželjevog” mosta, s ulaganjem iz pokrajinske kase od 790 miliona dinara, dogradnju i adaptaciju Narodnog pozorišta u Subotici, u koje je Pokrajina investirala 389 miliona dinara, Sentanderjskog puta u Novom Sadu, za koji je izdvojeno 253 miliona, izradu tehničke dokumentacije za brzu saobraćajnicu državnog puta, koja je iz pokrajinske kase plaćena s 536 miliona dinara. 

Pokrajinska vlada, ocenjuje Lazarov, odgovornom politikom i s dosta više novca u budžetu, ali i okupljanjem oko projekata preko kojih angažuje novac s tri nivoa vlasti, direktno utiče na kvalitet života u Vojvodini. To je ta nova politika, zaključuje, koja daje rezultate.

Za protekle dve godine uloženo je u rekonstrukciju  zdravstvenog sistema 3,2 milijarde dinara, dok su podsticaji za poljoprivredu povećani gotovo dve milijardi. Izgrađene su industrijske zone širom Vojvodine i povećana je zaposlenost. Samo za godinu, pokazuju podaci, u Pokrajini je zaposleno oko 28.000 ljudi – rezultat toga se vidi i u naplati poreza na lična primanja, kao i poreza na dobit preduzeća. 

Eržebet Marjanov