Izložba o Savki Subotić produžena zbog velikog interesovanja
Iako je bilo predviđeno da traje do 2. decembra, zbog velikog interesovanja, izložba „Savka Subotić – narodna majka”, čiji autor je muzejska savetnica Dušanka Marković u Zbirci strane umetnosti (Dunavska 29), produžena je do 9. decembra.
Do sada su centralnu postavku takoreći svakodnevno pratili zanimljivi programi. Prošle srede predstavljene dve knjige - “Nastajanje narodne umetnosti” autorke Katarine Radisavljević i delo Gordane Stojković „Savka Subotić – žena koja nije ništa prećutala”, obe posvećene ženi koja je više od 60 godina ženskog rukotvorstva, razvoju domaće tekstilne industrije i upoznavanju domaće i svetske javnosti s njenim vrednostima.
Jelisaveta Savka Subotić rođena i najveći deo života provela u Novom Sadu, te da potiče iz poznate porodice Polit, od oca Jovana i majke Julijane (rođene Desančić). Posle školovanja u rodnom gradu i Temišvaru, početkom Revolucije 1848/49 vratila se u Novi Sad, odakle se preselila u Zemun, gde se upoznala s budućim suprugom, doktorom filozofije i prava i poznatim književnikom Jovanom Subotićem, za koga se u Beču udala 1851. godine. Angažman Savke Subotić značajan je s aspekta domaće radinosti, etnologije, muzeologije, antropologije, besedništva, ekonomije, prosvete, književnosti, sociologije, filozofije, pa sve do ženske emancipacije.
Kroz razvoj ženskog preduzetništva, Savka Subotić ekonomski je osnaživala žene, a naročito je to činila na selu. Poseban značaj ogleda se u tome što je uspela da kroz posao koji su žene obavljale kao svakodnevnu obavezu, ženski ručni rad podigne na viši nivo. Osim prikupljanja i obrade proizvoda narodne tekstilne umetnosti, Savka je uspevala da na originalan način, prilagođavanjem narodnih motiva i dizajna tadašnjim modnim trendovima, uvođenjem novina u sistem tkanja, da sačuva tu tradicionalnu delatnost od nestajanja.
Na njeno insistiranje, austrougarska država obezbedila joj je širi horizontalni razboj, na kojem su u Vojvodini tkani jednodelni ćilimi. Inicirala je tkanje belih tepiha s vidljivijim šarama, a osmislila je i takozvani srpski stil („srspki salon”) u enterijernom uređenju kuće. Zahvaljujući Savki Subotić, raritetne rukotvorine srpskih žena našle su svoje mesto u nemačkim, austrijskim i mađarskim salonima i postale deo fundusa brojnih kolekcionara. Podstakla je osnivanje svilara, ćilimarskih škola i fabrika, izučavala je tehnike veza i sastave tkanina, kako u Vojvodini, tako i u celom regionu. Svoja znanja iznela je u kapitalnom delu „O našim narodnim tkaninama i rukotvorinama”, publikovanom 1904. g odine u Letopisu Matice srpske.
Jelisaveta Savka Subotić preminula je Novom Sadu, gde je i sahranjena na Uspenskom groblju, da bi po sopstvenoj oporuci, posle 13 godina njeni posmrtni ostaci bili preneti u porodičnu grobnicu u Zemunu.
Sava Savić