Srbija preduzela korake za ispunjenje zahteve poglavlja 27

Dačić je na konferenciji UN o životnoj sredini u Beogradu rekao da Srbija prepoznaje značaj zaštite životne sredine na nacionalnom i globalnom nivou, o čemu svedoči i formiranje zasebnog ministarstva u vladi, te da je jedan od glavnih principa kojima se vlada vodi poštovanje prava javnosti da bude aktivno uključena u proces.

On je kazao da je vlada obezbedila i sredstva za sufinansiranje projekata organizacija civilnog društva, što doprinosi podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine, unapređenju znanja, kao i realizaciji projekata koji rešavaju pojedinačne probleme. 

Naglasio je i da je u cilju promovisanja dijaloga s predsavnicima civilnog društva uspostavljeno pet Arhus centara širom Srbije.

Dačić je istakao i da vlada prepoznaje značaj unapređenja regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, što, kažze, treba posmatrati kroz dopinos napretku na polju usklađivanja nacionalnih propisa i praksi zemalja kandidata za članstvo u EU s politikom i standardima očuvanja životne sredine u zemljama članicama.

Navodeći da uspeh sprovođenja ciljeva zavisi od finansiranja, Dačić je rekao da je potrebno obezbediti jednak pristup i globalnim i regionalnim izvorima finansiranja.

"Iznalaženje novih izvora finansiranja, javno-privatna partnnerstva, uključujući i podsticajne mere koje države treba da obezbede, neka su od pitanja na koja je potrebno naći odgovore, pre svega u okviru UN", rekao je Dačić.

Borba protiv zagađenja ne poznaje granice, ojačati saradnju

BEOGRAD: Borba protiv klimatskih promena i zagađenja ne poznaje granice i zato je potrebno ojačati saradnju između država, rečeno je danas na konferenciji “Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u jugoistočnoj i južnoj Evropi” u Beogradu. 

Na konferenciji je rečeno i da je Srbija preduzela odlučne korake kako bi ispunila zahteve iz Poglavlja 27 u pregovorima o pristupanju EU, a koji se bavi životnom sredinom, koje je jedno od najzahtevnijih poglavlja. 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je moralna obaveza i najveći izazov danas borba protiv zagađenja i za očuvanje životne sredine. 

Prošlost nas upozorava da oduzimamo budućnost, naši preci se pitaju šta nam se desilo, a buduće generacije se pitaju da li će njihovo vreme ikada doći, rekao je Trivan. 

On je naveo da se jugoistočna i južna Evroppa suočavaju sa zajedničkom nužnošću da svoj ekonomski razvoj usklade s potrebama ljudi i prirode i svešću da se životna sredina mora sačuvati. 

"Obaveza je nas koji sada stvaramo da ostavimo potomstvu bar onoliko šansi za razvoj koliko mi imamo, kao što mi imamo pravo na resurse i zdravu sredinu, ne možemo to pravo oduzeti budućim generacijama", rekao je Trivan.

On je istakao da je odgovornost vlasti da istraje u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena i u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja.

"Svesni smo izazova u borbi protiv klimatskih promena jer one ne poznaju granice. Pozivam da ojačamo saradnju između država i ujedinimo napore u borbi protiv zagađanja", rekao je Trivan.

Navodeći da će Srbija danas i sutra biti centar za regionalno, evropsko i svetsko promišljanje o ključnim pitanjima zaštite životne sredine i inovativnih rešenja koje je potrebno ostvariti, on je rekao da sve učesnike vezuje posvećenost rešavanju izazova i da je ovo odličan trenutak da se povežu. 

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je da je Srbija preduzela odlučne korake da bi se ispunili zahtevi iz Poglavlja 27, a u cilju očuvanja resursa, promocije zelene ekomonije i brige o zdravlju stanovništva.

Dačić je rekao da Srbija prepoznaje značaj zaštite životne sredine na nacionalnom i globalnom nivou, o čemu svedoči i formiranje zasebnog ministarstva u vladi, te da je jedan od glavnih principa kojima se vlada vodi poštovanje prava javnosti da bude aktivno uključena u proces.

On je kazao da je vlada obezbedila i sredstva za sufinansiranje projekata organizacija civilnog društva što doprinosi podižanju svesti o značaju zašite životne sredine, unapređenju znanja, kao i realizaciji projekata koji rešavaju pojedinačne probleme. 

Naglasio je i da je u cilju promovisanja dijaloga s predsavnicima civilnog društva uspostavljeno pet Arhus centara širom Srbije. 

Dačić je istakao i da vlada prepoznaje značaj unapređenja regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, što, kažze, treba posmatrati kroz dopinos napretku na polju usklađivanja nacionalnih propisa i praksi zemalja kandidata za članstvo u EU sa politikom i standardima očuvanja životne sredine u zemljama članicama.

Navodeći da uspeh sprovođenja ciljeva zavisi od finansiranja, Dačić je rekao da je potrebno obezbediti jednak pristup i globalnim i regionalnim izvorima finansiranja.

"Iznalaženje novih izvora finansiranja, javno-privatna partnnerstva, uključujući i podsticajne mere koje države treba da obezbede, neka su od pitanja na koja je potrebno naći odgovore, pre svega u okviru UN", rekao je Dačić.

Predstavnik Programa UN za životnu sredinu Satja Tripati pozdravio je odluku Srbije da ide ka EU, navodeći da je jedno od najtežih poglavlja u integraciji Poglavlje 27, koje se bavi zaštitom životne sredine, jer je za ispunjavanje zahteva potrebno obezbediti 15 milijardi evra.

"Uprkos tome što su cifre ogromne, to govori da postoji izvanredna prilika za napredovanje. Takvo ulaganje u budućnost u Srbiji doneće napredak i prosperite ljudima u ovoj zemlji, regionu i Evropi", naveo je Tripati.

Iako je, kaže, tačno da je Beograd jedan od čistijih gradova na svetu, i dalje se može puno uraditi da se situacija poboljša, ne samo u glavnom gradu Srbije nego i u jugoistočnoj Evropi.

On je naveo da je zagađanje "novi duvan" i da desetine miliona ljudi u svetu svakoga dana trpe posledice, te da je i u regionu neophodno preduzeti hitne mere kako bi se krenulo u pravcu obezbeđivanja zemlje bez zagađenja. 

"Očekujemo inovativna rešenja i videćemo da dobijemo zajednički dokument koji će ići ka rešavanju uzroka zagađenja u regionu", rekao je Tripati.

Dvodnevna konferencija na kojoj učestvuju predstavnici 22 države, u organizaciji UNEP-a i srpskog ministarstva za zaštitu životne sredine, okupiće veliki broj stručnjaka koji će razmatrati pitanja zaštite životne sredine, održivog razvoja, zagađenja, inovacija…