Nezaposleni se ne prijavljuju za posao ako je plata mala

Podaci da trećina nezaposlenih koji trenutno traže posao nema stručnost, a veliki deo njih čak ni završenu osnovnu školu, navode na pomisao da su oni spremni da rade bilo šta samo da bi zaradili mesečnu platu. No, stvarnost je sasvim drugačija: na mnogim pekarama, buticima, mesarama, picerijama već mesecima stoje oglasi za prijem radnika i na njih se ne javlja niko. Na slobodna radna mesta, pa čak i u nekim kompanijama, ne javljaju se ni oni koji se po svim kriterijumima NSZ-a smatraju nestručnim iako oni kojima radnici trebaju žele da prime i takve.

Dok Srbija u privlačenju investitora kvalifikovanu radnu snagu ističe kao svoju prednost u odnosu na neke druge države, događa se da nezaposleni u Srbiji ne prihvataju radna mesta koja su mesecima otvorena i za koje im čak nije potrebna ni određena stručna sprema. Za neka, doduše, jeste, ali ima i mnogo onih za koje poslodavci ne insistiraju na određenom smeru, pa čak ni na radnom iskustvu. Raskorak između interesovanja nezaposlenih da dođu do radnog mesta i radnih mesta koje nude poslodavci je očigledan, a odgovor na pitanje zbog čega on postoji dali su sami nezaposleni.

Naime, istraživanje tržišta rada koje je nedavno sprovedeno na regionalnom onlajn Sajmu zapošljavanja, po saopštenju „Infostuda”,  pokazalo je da je nezaposlenima najbitniji kriterijum pri izboru posla novac. Drugim rečima, za ponuđena radna mesta poslodavci daju male plate, i to je osnovni razlog što im se radnici ne javljaju. Stručnjaci pak tvrde da je bolje dobiti mesečno i 25.000 dinara nego ništa, dok nezaposleni odgovaraju da im se za toliki novac ne isplati da rade i da će radije ostati bez njega.

Većina nezaposlenih ispitanika koji su učestovali u istraživanju – 61 odsto – ističe da im nije bitno da li će zaposlenje naći u struci za koju su obučeni ili van nje, već je presudan kriterijum prilikom izbora radnog odnosa novac, odnosno visina primanja. Isto tako, bitnije stavke su im i radno vreme, sigurnost posla, kao i mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja, saopštio je „Infostud”.  

Nezaposleni smatraju i da su za dobijanje posla pođednako važni znanje i veštine koje poseduju, kao i radno iskustvo, a potom dolaze sreća, preporuka, veza i formalno obazovanje. Najveći broj nezaposlenih ispitanika ističe da po završetku školovanja nisu uspeli da nađu prvi posao, dok nešto više od petine ističe da bi radili na određeno, ali da im je istekao ugovor koji nakon toga nije produžen. Najviše traže poslove preko specijalizovanih sajtova za zapošljavanje, zatim preko porodice i prijatelja i društvenih mreža.

Nezaposleni su i te kako svesni toga da se danas od svih očekuje da volontiraju kod nekog poslodavca da bi došli do radnog mesta. Dokaz za to je da je više od 75 ispitanih nezaposlenih spremno da volontira kod određenog poslodavca ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja. Njih 40 odsto bi bilo spremno da volontira do mesec dana, 25 odsto do tri meseca, dok se s druge strane 24 procenata izjasnilo da nije spremno da volontira , jer to smatraju radom „džabe”.

LJ. Malešević