Bez hiljadu evra mesečno nema porodičnog biznisa

Susreću se s kašnjenjem plata, neplaćenim prekovremenim radom i još ko zna kojim sve problemima. Zato nije čudo što mnogi od njih razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa. Međutim, to da na tržištu postanu konkurencija dojučerašnjem gazdi nije ni lako ni jeftino.

Šta čeka one koji su krenuli da registruju preduzetničku radnju?

Bilo da se odluče za krojački ili frizerski salon, proizvodnju kolača ili ketering, čekaju ih približno isti troškovi. Ti biznisi obično startuju kao male porodične radnje, tako da tu posao obično dobijaju supružnici, njihova deca ili drugi bliski srodnici.

To što žitelje najvećeg vojvođanskog grada čeka kada kreću u biznis nije lako ni sabrati, a kamoli platiti. Tu su gradske dažbine i eko-taksa: vlasnik lokala koji je proizvodnju organizovao u poslovnom prostoru od 100 kvadrata platiće tu dažbinu 3.600 dinara na godišnjem nivou, odnosno 300 dinara mesečno. Nije mnogo, pa novopečenim biznismenima ostaje samo da požele da svi troškovi budu kao taj – ali nisu. Osim toga što ide u gradsku kasu, tu su i drugi nameti. Ukoliko u radnji zaposli troje ljudi, za svakoga od njih doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje su za minimalac od 15.000 do 17.000 dinara, zavisno od toga koliko sati mesečno provedu na poslu. Ako uzmemo jeftiniju varijantu, a za samo tri zaposlena, izdatak za doprinose je 45.000 dinara.

Dažbina koja se plaća za isticanje firme u Novom Sadu je dugo bila  predmet nezadovoljstva preduzetnika. Taj namet plaćaju samo oni koji uspeju da ostvare godišnji promet od 50.000.000 dinara.

Tako da biznismenima-početnicima za uspeh na početku poslovanja može da se poželi da što pre budu u prilici da u gradsku kasu uplate firmarinu. Pomenuta suma nije velika, ali govori da je biznis stao na noge.

Posao se ne može početi, kako se to kaže, na ledini. Iznajmljivanje poslovnog prostora košta. U Novom Sadu se taj tip nekretnine može iznajmiti po ceni pet do 55 evra kvadratni metar. Skuplji su, naravno, lokali bliže centru grada, mada u Novom Sadu i svi kvadrati na bulevarima imaju veću cenu. U slučaju da je onaj ko pokreće strat-ap imao i nešto početničke sreće pa našao odgovarajući poslovni prostor po ceni do tih pet evra za kvadrat, čeka ga mesečni trošak od 59.000 dinara. Ukupno stižemo do troška od 104.300 dinara.

Naravno, treba i državi platiti porez. Mali biznisi kao što su oni koje smo pomenuli oporezuju se paušalno. Zavisno od šifre delatnosti, to je od 15.000 do 20.000 mesečno. Takve sume mesčeno svaki preduzetnik treba da uplati u državnu kasu. Tako se stiže do mesečnog troška od 119.000 dinara.

Kada za te troškove sklopi finansijsku konstrukciju, novopečni biznismen može krenuti da razvija posao. Zato je pre ulaska u biznis bitno da imaju dobru finansijsku podlogu. Razvijati biznis nije lako te je dobro da bar na početku ne boli glava zbog nestašice novca.

D. Vujošević