I privatnici će moći da snabdevaju vodom gradove
NOVI SAD: Ukoliko poslanici Skupštine Srbije prihvate Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima, i privatnici u Srbiji će moći da obavljaju delatnosti kao što su snabdevanje vodom ili gradski i prigradski prevoz, ali pod kontrolom javnih komunalnih preduzeća.
Naime, komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa i od izuzetnog su značaja za funkcionisanje zajednice, građana i pravnih lica. Zakon o komunalnim delatnostima propisuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja. Tim istima zakonskim aktom propisano je da komunalnu delatnost snabdevanja vodom za piće i gradski i prigradski prevoz putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koja osnivaju opštine, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno lokalna samouprava.
Iz takvih propisa proizlazi da isključivo lica iz pravnog sektora ili društvo kapitala koje osniva opština, odnosno javno preduzeće, može tiobavlja komunalnu delatnost snabdevanja vodom za piće i javni prevoz tramvajima i trolejbusima, kao i da su lokalne samouprave dužne da stvore uslove za obezbeđivanje određenog kvaliteta usluge, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.
Korist od predloženih dopuna Zakona o komunalnim delatnostima imaće javna komunalna preduzeća, od kojih se očekuje da iskoriste mogućnost sklapanja poslova s privatnim sektorom da bi se poboljšali kvalitet i dostupnost usluga građanima, zatim privredna društva i preduzetnici koji tim dopunama dobijaju mogućnost da obavljaju veći broj usluga.
Očekuje se povećanje zainteresovanosti privatnih investitora za ulaganje u projekte razvoja i unapređenje komunalne usluge. Najviše koristi bi trebalo da imaju korisnici usluga, odnosno građani i privredni subjekti.
Međutim, opštine su pod stalnim pritiskom građana da podignu nivo kvaliteta komunalnih delatnosti i unaprede pružanje javnih usluga, a one raspolažu ograničenim sredstvima i često to nisu u mogućnosti. Upravo zbog toga izmenama Zakona o komunalnim delatnostima uvodi se povezivanje javnog i privatnog sektora koje treba da omogući trajno unapređenje kvaliteta života građana.
Dopunom postojećeg Zakona o komunalnim delatnostima omogućiće se i izgradnja komunalne infrastrukture, koja iziskuje znatne svote novca, što opštine bez privatnog partnera nisu u poziciji da izgrade, a što će imati uticaj na povećanje kvaliteta komunalne usluge za krajnje korisnike, a to su građani Srbije.
Javna komunalna preduzeća iz sopstvenih prihoda treba ne samo da finansiraju tekuće izdatke već i kapitalna ulaganja i investicije u opremu i objekte komunalne infrastrukture bez kojih nije moguće pouzdano i stabilno zadovoljiti komunalne potrebe stanovništva.
Konkretno, dopune Zakona o komunalnim delatnostima, o kojima će konačnu reč dati poslanici Skupštine Srbije, propisuju da javna preduzeća iz tog sektora mogu zaključivati ugovore s privatnim sektorom radi obavljanja određenih poslova iz komunalnih delatnosti, pri čemu javno preduzeće ostaje ključni vršilac komunalne delatnosti.
Na centralne sisteme snabdevanja vodom priključeno je 5,9 miliona stanovnika, što je 83 odsto od ukupnog broja.
Vodovodna mreža u Srbiji je uglavnom izgrađena samodoprinosom građana, bez tehničke dokumentacije, prilikom izgradnje nisu poštovani standardi... Takođe, u pojedinim naseljima problem pripajanja vodovodne mreže predstavlja konfiguracija terena, kao i to što se snabdevanje stanovništva vodom obavlja direktno s izvorišta.
LJ. Malešević