U korak sa evropskim trendovima u agraru

Ove jeseni u đačke klupe Poljoprivredne škole selo je 277 učenika. Po zainteresovanosti za obrazovne profile koje nudi ta srednja škola prednjače učenici koji dolaze iz porodica koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, mada ne zaostaju ni deca iz gradskih sredina.

Prema rečima direktora škole Dušana Gagića, velika zainteresovanost je rezultat tradicije i uspešnog školovanja dobrih poljoprivrednika te ponovnog oživljavanja poljoprivrede u Vojvodini.

– Dobroj promociji škole doprineli su mediji koji su propratili značajne manifestacije, poput proslave 70 godina postojanja škole i mnogih takmičenja na kojima je naša škola učestvovala – pojasnio je Gagić. – Osim toga, naši đaci i nastavnici obilaze osnovne škole po vojvođanskim gradovima i selima da bi decu upoznali s onim što škola nudi.

Škola sarađuje s broj­nim privrednicima, državnim firmama i ustanovama, poput Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Veterinarskog fakulteta u Beogradu, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „NS seme”, preduzeća „Delta agrar”, Instituta za kukuruz, Instituta za krmno bilje, Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu, te klanica, mlekara, veterinarskih stanica i ambulanti, kao i mnogim udruženjima.

– Svi oni doprinose boljem savladavanju nastavnog procesa. Učenici se susreću s modernim načinom proizvodnje, s novim tehnologijama, upoznaju se s funkcionisanjem različitih firmi, kao i načinima stipendiranja i mogućeg zapošljavanja – pojasnio je Gagić, i dodao da Poljoprivredna škola sarađuje s osnovnim školama i predškolskim ustanovama da bi se kod najmlađih razvila ljubav prema biljkama i životinjama.

Direktor Dušan Gagić istakao je saradnju sa školama u regionu – s dve škole u Sloveniji, osam u Makedoniji, dve u Mađarskoj i sa školom u Hrvatskoj. – Imamo i kontakte sa školama u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, Belorusiji i Japanu – istakao je Gagić. – Rezultat te saradnje su protokoli i projekti koji za cilj imaju razmene učenika u okviru praktične nastave, a koja doprinosi bržem usvajanju novih tehnologija i znanja, kao i unapređivanju i osavremenjavanju nastavnog procesa.

Rad u Učeničkoj zadruzi za džeparac

Da bi motivisali đake i da ne dođe do zastoja u funkcionisanju školske ekonomije, na raspolaganju im je Učenička zadruga. Kako nam je objasnio pomoćni nastavnik Dušan Avramović, ona se organizuje vikendima i praznicima.

– Učenici se dobrovoljno prijavljuju da slobodne vikende provedu na imanju, radeći sve ono što im se zada – kazao je Avramović. – Najčešće ih je četvoro ili petoro i zaduženi su za mužu, čišćenje štala, zalivanje i rasađivanje biljaka, ali „skaču” i u pomoć oko mehanizacije.

Osim toga što pomažu u održavanju imanja, đaci na taj način zarađuju yeparac. Naime, njima se plaća radni sat, a dnevno provedu oko 12 časova na ekonomiji. Avramović je podelio s nama i to da, iako „zadrugari” imaju mnogo veći obim posla od učenika koji su na praksi, zainteresovanost je izuzetno velika, pa postoji „lista čekanja” koja je popunjena mesec i po unapred.

Prema Gagićevim rečima, u planu je unapređenje i proširenje stočarske proizvodnje, posebno svinjarstva, kao i proizvodnja cveća i organskih proizvoda, te proširenje bio-bašte. U toj obrazovnoj ustanovi ne kriju želju da postanu jedan od najvećih edukativnih centara u regionu. To bi postigli kroz osavremenjivanje obrazovnih profila u skladu s evropskim trendovima u poljoprivedi jer u toj futoškoj školi poljoprivredu vide kao jedan od stubova i srateških pravaca naše zemlje.

 S. Kovač

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.