Pitanje je koliko, a ne da li će Srbija otvoriti nova poglavlja
BRISEL: Međuvladina konferenicija EU Srbija je na planu za 10. decembar, a zemlje članice su u procesu odlučivanja koliko novih poglavlja će biti otvoreno tom prilikom, saznaje Tanjug u Savetu EU.
Nema govora o tome da se nece održati Međuvladina konferencija, navode evropski diplomatski izvori u Briselu, povodom medijskih špekulacija o tome.
To bi se desilo samo u slučaju da je zemlja nazadovala u reformama, a Srbija je ostvarila određeni napredak, navode isti izvori.
Zemlje članice EU u okviru Radne grupe za proširenje (COELA) još razmatraju izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na oblasti vladavine prava.
U diplomatskim krugovima u Briselu ocenjuju da izveštaj pokazuje „određeni napredak“, ali da je tempo sprovođenja odredenih reformi u Srbiji ono čime zemlje članice EU nisu zadovoljne.
U ovom trenutku ne može se tačno reći koliko će novih poglavlja Srbija otvoriti na Međuvladinoj konferenciji 10. decembra. To sve zavisi od procene država članica koliko je zemlja napredovala u poglavljima 23 i 24, navode izvori u Briselu.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija, pored oblasti vladavine prava, intenzivno radila i na pripremi drugih pregovaračkih pozicija koje se tiču važnih reformskih oblasti.
Joksimović je nakon sastanka sa ambasadorima zemalja članica EU navela da smatra da je važno da članice konstatuju napredak time što će dati saglasnost za otvaranje novih poglavlja.
Uz ukupnu analizu onoga što smo u poglavljima 23 i 24 uradili, posebno u drugoj polovini godine, mislim da ima dovoljno elemenata i koraka koji će biti dovoljni za države članice da podrže otvaranje novih poglavlja do kraja godine, kazala je Joksimović.
Istakla je da je otvaranje tri poglavlja nešto što Srbija očekuje do kraja austrijskog predsedavanja, te da sve drugo ne bi realno oslikavalo napredak Srbije.
Videćemo kako će se odvijati rasprava na nivou institucija EU i država članica. U svakom slučaju, mi smo radili, navela je ministar.
Joksimović kaže da Srbiji nije cilj samo da otvara poglavlja u pregovaračkom procesu i dodaje da tek kada se otvore poglavlja ulazi se u reforme po određenim oblastima i poglavljima.
Prema tome, to je važan korak ka reformama i ja očekujem da države članice daju pozitivan signal da su prepoznale napredak koji je Srbija ostvarila i da ćemo do kraja godine otvoriti nekoliko novih poglavlja, ali sa tim nećemo sada licitirati, bitno je da se otvaraju nova poglavlja, kaže Joksimović.
Navodi da su i na današnjem sastanku obavestili predstavnike država članica da je pripremljeno sedam pregovaračkih pozicija i to poglavlje 9 finansijske usluge, poglavlje 18 statistika, poglavlje 17 ekonomske i monetarne odredbe, poglavlje 2 koje se tiče slobodnog kretanja radnika, poglavlje 4 slobodno kretanje kapitala, poglavlje 14 transportna politika i poglavlje 21 transevropske mreže.
Komentarišući današnji sastanak, Joksimović je kazala da se održavao upravo u trenutku kada zemlje članice analiziraju nezvanični dokument koji Evropska komisija priprema državama članicama u odnosu na korake koji su preduzeti i domete koji su postignuti u realizaciji ciljeva poglavlja 23 i 24, a koji se tiču pre svega vladavine prava.
Iako su, kako navode izvori iz Saveta, predstanici Hrvatske i Bugarske tokom rasprave o Srbiji zapitali da li je ostvaren „dovoljan napredak da se otvore nova poglavlja“, diplomatski krugovi u Briselu naglašavaju da takav stav Hrvatske ili Bugarske nije dovoljan da se Srbiji blokira otvranje poglavlja, odnosno da se otkaže Međuvladina konferencija.
U Briselu, naime, pored podsećanja na činjenicu da izveštaj Evropske komisje pokazuje „određeni napredak“, ukazuju i na to da najveću težinu prilikom odlučivanja „među jednikama“ u EU imaju pozicije Berlina i Pariza.
Istovremeno, diplomatski izvori su potvrdili da je „manja grupa" zemalja imala konkretne zamerke na određene oblasti, kao i da su kritike pojedinih zemlja bile uobičajene i očekivane.
Podseća se tako da je Hrvatska već ranije iznosila zamerke kada je reč o poglavljima 23 i 24, odnosno procesuiranju ratnih zločina, pravima manjina i medijskim slobodama.
Poznavaoci regionalnih prilika ukazuju i na činjenicu da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, tela Saveta Evrope, navodi da govor mržnje u javnom obraćanju eskalira upravo u Hrvatskoj, a da su glavne mete Srbi, LGBT populacija i Romi.
I Amnesti Internešnal je u svom izveštaju o ljudskim pravima za 2016/17. godinu upozoravao na diskriminaciju nacionalnih manjina i zabrinjavajuće stanje slobode medija u Hrvatskoj.
Srbija u ovom trenutku ima sedam pregovaračkih poglavlja koje je dostavila Briselu, od čega se pet nalazi u radnoj proceduri.
Iako nijedno od poglavlja još nema „zeleno svetlo“, od svih 28 članica, najdalje se odmaklo u radu na tri pregovaračka poglavlja: poglavlju 9 koje se odnosi na finanskije usluge, poglavlju 17 koje se bavi ekonomskom i monetarnom politikom i poglavlju 18 što je statistika.
U evropskim diplomatskim izvorima napominju da do kraja novembra treba očekivati i usmeni izveštaj Evropske službe za spoljne poslove o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, što takođe može biti jedan od činilaca prilikom odlučivanja unutar EU o broju poglavlja, koja će biti otvorena sa Srbijom u decembru.
