Na netu 4,3 miliona građana Srbije

Iz godine u godinu broj njegovih korisnika se povećava, a jedan od glavnih uzroka za to je digitalizacija. Protok informacija je značajno ubrzan i internet je prktično ušao u svaku porodicu. Prisutan je u velikom broju domaćinstava i samim tim je omogućeno i starijoj populaciji da ga koristi, što s internetom ranije nije bio slučaj – kaže Nikola Jovanović; direktor agencije Plum Mark, specijalizovane za marketinška istraživanja. - Pored standardne internet populacije mladih do 30 godina, pa i onih sredovečnih, radno spsobnih do 55 godina, sada imamo sve više ljudi koji imaju i preko 55 godina, a koriste internet.

Ovo su neki od zaključaka na osnovu podataka iz istra­živanja koje je agencija „Plum Mark“ Nikole Jovanovića radila za potrebe Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), prema kojem sada već 61,4 odsto građana Srbije koristi Internet.

- Nikako jedini, ali gotovo sigurno najznačajniji kanal komunikacije je Internet, a porast broja njegovih korisnika je posledica i ubrzanog razvoja sajtova za povezivanje, kao što su Fejsbuk, Jutjub i Instagram - kaže Jovanović.

Rezultati istraživanja pokazuju da je danas na Internetu 4,3 miliona stanovnika Srbije dok je pre samo šest godina Internet koristilo 2.1 miliona žitelja Srbije.

Najveći broj korisnika, internet koristi u pre svega u privatne svrhe, njih 68,5 odsto. Malo više od jedne četvrtine, tačnije 27,2 odsto Internet koristi ravnomerno na poslu i van posla, dok svega 4,3 odsto korisnika Internet koristi najčešće na poslu.

Internet svakodnevno koristi 3,7 miliona ili 86,4 građana Srbije. Od ovog broja čak 68,2 odsto koristi internet nekoliko puta dnevno, a 18,2 odsto bar jednom u toku dana. Ovom broj treba dodati i 10,7 odsto onih koji jednom ili više puta nedeljno korsite Internet. Ostatak internet koristi ređe od jednom nedeljno.

Internet se u Srbiji danas koristi pre svega na mobilnom smartfon uređaju, to čini 82,9 odsto korisnika interneta.

Uopšte, kada razmišljamo o internet populaciji kod nas, pre svega pomislimo na neke mlade ljude iz IT sektora ili na neke ljude koji zarađuju puno para, a zapravo je situacija slična onom što oslikava populaciju Srbije kada je reč o primanjima, koja su generalno niska. Tako, kada govorimo o tome koliko su koji korisnici interneta zastupljeni prema mesečnim prihodima, tu nema nekih iznenađenja - kaže Jovanović. Kako pokazuje istraživanje, skoro polovina populacije koja koristi internet spada u one u rasponu od onih koji su bez primanja (17 odsto) do onih čiji su prihodi od 32.000 do 40.000 dinara (14 odsto). Između su oni s primanjima od 8.000 do 32.000 dinara (18 odsto).

Kada je reč o demografskim, karakteristikama korisnika interneta u Srbiji, od ukupnog broja internet korisnika, 52 odsto su žene, a 48 odsto muškarci. Kada je starost korisnika interneta u Srbiji u pitanju, mladi, starosti od 15 do 30 godina čine 28 odsto svih korisnika interneta. Još tri velike starosne grupe imaju udeo od po oko 20 odsto, a tek osam odsto starijih od 65 godina koristi Internet.

Kako Jovanović navodi zato, istraživanja koja se rade preko interneta nisu reprezentativna za populaciju starosti preko 65 godina. Istraživanja na Internetu su u potpunosti nacionalno reprezentativna za populaciju starosti od 15 do 50 godina.

Važno je znati i da 73 odsto internet korisnika živi u gradu, dok ostatak od 27 odsto živi na selu.

Najviše internet korisnika u Srbiji, njih 28 odsto živi u Vojvodini. Slede, zapadna Srbija sa 26 odsto, Beograd sa 24 i južna Srbija sa 22 odsto.

Najviše četvorogodišnje srednje obrazovanje ima 63 odsto korisnika interneta u Srbiji. Blizu polovine korisnika interneta u Srbiji su zaposleni, njih 49 odsto, 13 odsto korisnika Interneta su nezaposleni dok je 14 odsto od ukupnog broja korisnika Interneta pripada populaciji penzionera.

- Kada govorimo o internetu u Srbiji, naravno da postoje još uvek mogućnosti koje nisu iskorišćene. Cilj istra­ži­vanja je između ostalog bio da se predstavi internet populacija, da se vidi šta čini tu Internet populaciju kako bi se moglo preciznije planirati marketinške, ali i druge aktivnosti.

Po rečima Jovanovića, bilo bi interesantno videti koliki broj ljudi koristi društvene mreže, koliko koje aplikacije za komunikacije i obećava da će i o tome uskoro javnost biti obaveštena, kada se podaci koje ima pripreme.

V. Crnjanski