Begečani čekaju završetak prečistača otpadnih voda
Prioritet u komunalnom opremanju Begeča jeste završetak fekalne kanalizacije. Kako kaže predsednik Saveta mesne zajednice Nikola Živanov, pre nekoliko godina su postavljene cevi, a da bi se domaćinstva priključila na kanalizaciju, treba da bude završena izgradnja prečistača otpadnih voda.
– Svake godine uputimo dopis nadležnim institucijama u kojem taj zahtev stavljamo na prvo mesto i nadamo se da ćemo moći da računamo da će se najkasnije tokom sledeće godine to biti završeno – kaže Živanov. –Problematična je i atmosferska kanalizacija, jer je u proteklih 20 do 30 godina dosta kanala, koji su služili za odvođenje bujičnih voda zatrpano, a u nekim ulicama oni više ni ne postoje. Tokom obilnih kiša, kakve su nas letos zadesile, bilo je poplavljeno dosta ulica, poput Radničke i Ribarske, i dvorišta. U tri ulice – Dositeja Obradovića, Petra Drapšina i delu Laze Kostića – postoje veliki kanali koje održava Vodoprivredno društvo „Šajkaška”, u kom su nas uveravali da će oni vrlo brzo biti osposobljeni.
Po rečima našeg sagovornika, neasfaltiranih ulica je u Begeču ostalo veoma malo, poput Nove 1, produžetaka Ulice oslobođenja i Svetozara Markovića, Laze Kostića i Dositeja Obradovića. Posle zime, kaže Živanov, uvek se pojavljuju udarne rupe, ali JKP „Put“ ih redovno krpi. Grad je ove godine dozvolio i „presvlačenje“ nekih asfaltiranih ulica poput Kralja Petra Prvog, Svetozara Markovića, Braće Ćeran i Zmaj Jovine.
Po rečima Nikole Živanova, Begečka jama je park prirode, koji je poveren na upravljanje DTD „Ribarstvu“, koje se nedomaćinski odnosi prema tom prirodnom dobru.
– Kada sam ja bio mali, nazivana je „biserom Dunava“, a danas je u dosta lošem stanju zbog pomenutog preduzeća kome ona samo predstavlja teret – navodi Živanov. – Ne održava se i zapuštena je, a mi kao selo nemamo nadležnosti, tako da smo nemoćni da sprečimo njeno dalje propadanje. Kao mesna zajednica, u saradnji s Udruženjem sportskih ribolovaca s vikend-naselja Begečka jama, obraćali smo se nadležnim gradskim i pokrajinksim institucijama da se promeni upravitelj i da se Begečkoj jami dodeli neko ko će je od srca čuvati i brinuti o njoj, ne bi li joj vratio staru slavu i da ponovo zasija kao najsjajniji biser koji krasi Dunav.
– Trotoari su relativno davno izgrađeni i u većini ulica su već oštećeni, dok na nekim mestima više i ne postoje, obrasli su travom i korovom – ističe Živanov. – U poslednjem dopisu nadležnima smo to napomenuli, pa se nadamo da ćemo ih za početak dobiti barem u magistralnim ulicama, najviše zbog dece koja idu u školu. Begeč je poljoprivredno selo i naša molba je da se urede atarski putevi da bi se mašine i traktori kretali tuda, što bi se povoljno odrazilo na bezbednost u saobraćaju.
Begečani nemaju pritužbe na javnu rasvetu, mada ona nedostaje u pojedinim ulicama u kojima nema kuća. Jedan od problema sela je nedostatak dečjih igrališta. Živanov kaže da postoji samo jedno, koje je odlukom ranijeg Saveta MZ pripojeno školi, a pošto ga niko ne koristi, vremenom je potpuno propalo.
– Školsko dvorište je ograđeno i vikendom zaključano te meštani nisu mogli da izvode decu tamo i zato je propalo – kaže je Živanov. – Predlagali smo nadležnima mesta gde bi se moglo napraviti igralište za decu jer za tim postoji potreba. Prema urbanističkim aktima, u Ledinama su planirani sportsko-rekreativni cenatar i parkovske površine i nadamo su sklopu toga, i dečje igralište, ali ne znamo kada će to biti realizovano.
I. Mikloši
Foto: R. Hadžić