Mladići iz Begeča nastavljaju porodični posao
Život na selu nudi mnogo mogućnosti, iako to ne vide svi tako. Za uspeh u manjim mestima potrebno je uložiti mnogo rada i truda, ali sve češće to pada na pleća starijih, kojima je preko potrebna pomoć mlađih snaga.
U vremenu kada se mladi sve češće opredeljuju za život u gradu, dva momka iz sela Begeč odlučila su da nastave porodični posao u poljoprivrednoj proizvodnji i iz dana i dan se trude da svoj rad i rad svojih poljoprivrednih gazdinstava podignu na viši nivo.
Iako imaju tek po 21 godinu, Jovan Ninkov iz poljoprivrednog gazdinstva „Jovan Ninkov” i Janko Pekar iz poljoprivrednog gazdinstva „Pekar”, stasavali su uz svoje očeve, a sada već uveliko rade samostalno i predvode posao svojih prethodnika.
– Od malih nogu sam bio indirektno uključen u poljoprivrednu proizvodnju – rekao je Jovan Ninkov za „Dnevnik”. – Pomagao sam koliko sam mogao i uvek sam se trudio da doprinesem što više u razvoju našeg gazdinstva. Kako sam stasavao i sazrevao, moja uloga je bivala sve značajnija, a samim tim je i moja odgovornost bivala sve veća, što mi nije bilo teško da prihvatim jer sam osećao kao da sam se za tako nešto pripremao čitav život.
S druge strane, Janko ističe da je vođenje velikog gazdinstva velika odgovornost, kako za njegovog oca, tako i za njega samog.
– Odgovornost je zaista velika – istakao je Pekar. – Treba voditi računa o tome kako drugi rade, a pre svega, treba voditi računa o tome kako ja radim. Bilo je teško stvoriti autoritet među radnicima koji su dosta stariji od mene, ali ponekad i ja poslušam njihov savet o tome kako bi nešto trebalo da se uradi.
Njihovi vršnjaci, ali i veliki broj bliskih prijatelja, rešenje za svoju karijeru traže u gradu. Ipak, njih dvojica ni u jednom trenutku nisu razmišljali o tme da napuste Begeč i ostave posao na selu.
– Nikada se nisam dvoumio gde bih živeo – kazao je Jovan. – Navikao sam na život u Begeču i smatram da, ako selo ima dobru infrastrukturu i dobru povezanost s gradom, nudi niz prednosti. Život u gradu obično podrazumeva rad kod privatnika za malu platu koja ne može da zadovolji ambicioznog mladog čoveka. Smatram da je privilegija biti sam svoj gazda.
Jovanov vršnjak Janko smatra da je izbor između odlaska u grad i ostanka u selu pitanje individue i onoga što pojedinca zanima. Za njega je ostanak u selu privlačan iz razloga što voli posao kojim se bavi i nikako ne planira da ga se odrekne. Tim mladićima najveći problem predstavlja vreme, koje je obično fokusirano na napredak poslovanja i na rad.
– Nije lako organizovati se – objašnjava Janko. – Letos je bilo mnogo posla i, ako sam uspevao da stignem nešto, to je bilo samo vikendom, i to ponekad. Slobodno vreme provedem s prijateljima ili uz video-igrice, koje me odvuku od svakodnevnih obaveza. Povremeno stignem i u teretanu, u zavisnosti od količine posla.
Jovan se trudi da, i pored toga što je očev posao gotovo u potpunosti preuzeo, stigne da se viđa s prijateljima i da redovno odlazi na treninge i utakmice lokalnog fudbalskog kluba „Bačke” iz Begeča, s kojim niže uspehe u ovoj sezoni. Ipak, ističe da ništa od toga ne bi bilo moguće da nema podrške celokupne porodice, čije zajedništvo je i ključ uspeha.
Tekst i foto: N. Janošev
Projekat "Prigradska naselja Novog Sada" je sufinansiran od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.