IZA IZLOGA: Kada jednom „okačite“ svoje snove, želje i nadanja
Nema šta, omatorilo se. Evo, recimo, ne tako davno za posao je bilo dovoljno da završite odgovorajuću školu i da onda lepo (stručno potkovani) negde konkurišete.
U početku biste smerno i bez pogovora ujutro starijim kolegama donosili kafu i doručak, mahom radili poslove iz kategorije „mora neko“, a onda bi vam se u nekom trenutku sudbina nasmešila – stigao bi neko „svež“ i vi biste mu svečano prepustili sve te početničke obaveze i zaduženja. Što bi se reklo, došlo vreme da se „bacite“ na karijeru i da polako krenete prema „gore“; preko juniora i seniora, do zvezda, odnosno, kabineta i pripadajućih pozicija... I tako onda fino do penzije.
Danas su stvari zapravo prilično komplikovane. Evo, čitam pre neki dan „stručno“ štivo u jednom magazinu o tome šta bi sve mlad trebalo da preduzme ne bi li se zaposlio. Tako se, recimo, kreće od pola godine fitnesa jer je, savetuju stručnjaci, za pronalaženje posla, fit figura jako važna. Kako kažu, malo se „omlitavelo“ dok se po bibliotekama i čitaonicama grejala stolica u finišu, pa je sada neophodno na brzaka dovesti se u red pre odlaska na intervju za posao. Niko vas, cene eksperti, neće shvatiti ozbiljno ako „ne držite do sebe“; ako ste se fizički zapustili, tj. niste rastegljivi i u kondiciji s kojom biste mogli da se popnete bar na Mont Everest. Pored toga, bitna stavka su i društvene mreže ili u prevodu sve ono što „kačite“ na svoje virtuelne zidove. Poželjno je da to budu „pametni“ statusi, ispunjeni aktivizmima, kojima ćete potvrditi svoju ogromnu želju, takoreći strast, da doprinesete ne samo miru u svetu, već i opštem blagostanju. Naravno, može i blog da se piše. Na primer, o tome koliko je društveno odgovorno poslovanje važno za svaku kompaniju. Dakle, ništa fotke bivših frajera i zezanja s ekipom; samo ozbiljni i brižljivo upakovani statusi, koji će fascinirati buduće poslodavce. Ukratko, društvene mreže ćete iskoristi na najpametniji način – za samopromociju.
Jedan od važnijih fascinatora, kada je o potrazi za poslom reč, a nije veština da se napravi savršen selfi, jeste i odgovorajuća garderoba. To bi u prevodu trebalo da znači: „tašna/mašna“ kombinacija u kojoj ćete impresionirati sve prisutne na intervjuu za posao; u kojoj ćete izgledati dovoljno ubedljivo da vam ponude makar da volontirate, ako već „trenutno nisu u mogućnosti“ da na sto iznesu nešto konkretnije. E sad, tu dolazimo do „tricky“ dela, to jest, do opasne klopke u kojoj bi začas moglo da se oklizne o bananu. Naime, pođednako su nepoželjne kombinacije u „baš me briga“ fazonu (kakav crni casual friday kad još ni posao nemate) i one „sve mi boje lepo stoje“. Formula je negde između, pa vi sad budite pametni. Ovi iskusniji imaju i za ovaj problem rešenje. Kako kažu, magična formula je u sledećem: Obucite se za posao koji želite, a ne koji imate. Koliko god sjajno zvučala, ne mogu a da ne primetim da je već na drugo „slušanje“ ova formula zapravo prilično neozbiljna. Presvučeni u odgovarajući kostim, kao nešto mantrate i sad samo da krenu da pljušte poslovne ponude. Ima tu malo i imitativne magije, ako mene pitate. (Pa, donedavno su sličnom metodom kišu prizivali...)
Otprilike kao kad sam imala nekih pet godina pa sam se svakodnevno „presvlačila“ u likove koje sam zamislila da mi odgovararaju tog dana. Sećam se kako sam se jednom prilikom, u želji da budem balerina, umotala u zavoje od glave do pete. Potom sam se kao prava „labudica“ popela na stolicu i krenula da se savijam i „lomim“ u nežne poze. No, pala sam sa stolice i slomila ruku! S gipsom na ruci, vrlo brzo sam spoznala da je biti balerina, koliko god se uspešno maskirali, mnogo više od odgovarajućeg kostima.
A dok razmišljate o tome koja bi dužina suknje, visina štikle i stepen uštirkanosti košulje dali najbolje rezultate, stručni savet je da se pozabavite izradom motivacionog zida. Za one kojima baš nije najjasnije o čemu se ovde zapravo radi, pojašnjenje da je u pitanju neka vrsta kolažnog prikaza života koji neko priželjkuje. Kada jednom „okačite“ svoje snove, želje i nadanja na zidić, potrebno je još samo da se maksimalno fokusirate i podesite frekvencije. I nema veze, poručuju eksperti, ako se ovo - još jedno mantranje i bajanje u kojem samo nedostaje bacanje pasulja - rastegne i na nekih godinu, dve; nema veze što ste i dalje bez posla i para, važno je da, sada već dobrano fit, skockani i usmereni - istrajete.
Za one koji se pitaju gde se u ovom biznis vodiču denulo obrazovanje i ono što mlad čovek bez posla zna da radi, napomena da o tome u ovoj stručnoj ekspertizi (baš kao u još nekoliko na koje sam naletela) nema ni slova. Kao, kanda, baš i nije toliko bitno. Ili je, možda, tek manje važno od „interpretacije“, slike koju neko o sebi neumorno i nesebično nudi. Što bolji, šareniji i u većoj rezoluciji privid/slika (u, kako neki vole da joj tepaju, „bilbord“ ekonomiji) veća je i šansa za dobijanje posla iz snova.
Ako mene pitate, potpuno zasluženo. Toliko se naraditi na dizajniranju i promociji „novog i uspešnog“ sebe jeste projekat vredan pažnje, koji je eto neko spreman i da plati. Još samo da im pođe za rukom da ubede svoje nove kolege da ponešto od onog što su tako fino plasirali dok su aplicirali za radno mesto znaju i da urade. To je već, rekla bih, u današnje vreme projekat vredan i penzije...
Jasna Budimirović