Falširana crvena hiljadarka omiljena falsifikatorima

Većinom se radi o domaćem novcu (14), najčešće u apoenima od 1.000 dinara, ali je bilo i onih od 2.000, 5.000, pa i 500 dinara. Zatečene devize su mahom od 100 i 50 evra.

Prethodne godine bilo je malo više zaplena i veći broj zaplenjenih novčanica te, shodno tome, neznatno veće vrednosti. Ipak, posmatrajaći više godina unazad, primetan je trend smanjenja kriminala u toj oblasti.

U dosta navrata građani su prijavili da su prevareni, a nije malo ni onih situacija u kojima su se zatekli zaposleni koji rade na kasama, ali valja napomenuti da više godina nisu otkrivene nelegalne štamparije.

Kvalitet takvog novca je uglavnom bio loš i srednji, a rasturačima falsifikata je mahom cilj da što pre dođu do legalnog kusura, saznajemo u novosadskoj policiji.

– Falsifikati su u južnoj Bačkoj proturani najviše u Novom Sadu, i to tamo gde ima većeg prometa, odnosno gde se stvaraju gužve i brzo se radi s novcem – kaže za „ Dnevnik” zamenik šefa Odseka novosadske Policijske uprave za suzbijanje privrednog kriminala Aleksandar Janjić. – Neretko su na meti tržni centri, kase za prodaju ulaznica i pića za koncerte i sportske manifestacije, prodavci na stočnim pijacama, radnje s velikim prometom u kojima se ne stiže zagledati u svaku novčanicu... Svakako se više gleda zgodna situacija nego profil osobe kod koje će se proturiti sporna novčanica. Ranije su pokretači takve prozvodnje para organizovali distributere za oko četvrtinu vrednosti napravljenih apoena, ali to, naravno, zavisi od količine „lažnjaka” otkupljenih za rasturanje.

On apeluje na građane da obrate pažnju vizuelno i fizičkim dodirom na izgled novčanice. Na primer, kod originalnih novčanica štampa je jasna, ima oštrinu, detalji su reljefni i osećaju se pod jagodicom prstiju. Falš-novčanice su uglavnom glatke, boja im je često tamnija i detalji su zamućeniji. Papir se može lako osetiti da je sumnjivog kvaliteta, deblji je i nije elastičan, a neretko je i bez zaštitnih vlakana.

U prvih devet meseci ove godine u postupku ekspertize domaćeg novca, primljenog pod sumnjom da je falsifikovan, otkrivena su 3.134 komada falsifikovanih novčanica, što je 16 odsto manje nego u istom periodu lane. U strukturi otkrivenih falsifikata, dominantno (oko 98 procenta) čine novčanice od 1.000, 500 i 2.000 dinara, navodi se u izveštaju Narodne banke za period od početka ove godine do oktobra.   

U isto vreme, u postupku ekspertize otkrivena su 432 falsifikovane strane novčanice, što je 42 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Po valutnoj i apoenskoj strukturi, najviše je otkrivenih novčanica od 100 evra (više od polovine), a potom onih od 50 evra, dok su po pet procenata činile novanice po 200 i 500 evra.

– Nije manje bitan ni hologram. Vodeni žig je jasnih ivica, izgleda i boja, uz efekat prelivanja duginih boja, lako se vidi i apoenska vrednost, uz obaveznu provučenu srebrnu nit, koja se kod fasifikata često vidi samo s jedne strane. Falsifikovane novčanice mogu biti veoma dobrog kvaliteta, ali falševi se uvek mogu osetiti ako se obrati dovoljno pažnje pri preuzimanju, mada se mnogi ne mogu prepoznati golim okom – objašnjava Janjić.

Naš sagovornik navodi da je krivično delo falsifikovanja novca reulisano Krivičnim zakonikom, članom 241, kojim su propisane kazne od jedne do 15 godina. U zavisnosti, pre svega, od toga da li se radi o prozvodnji, rasturanju i pd ukupnog iznosa, ili da li se radi o organizovanoj grupi. On kaže da ove godine tim povodom nije još podneta nijedna krivična prijava, ali lane ih je bilo nekoliko.

– Važno je reći da su ljudi koji su došli u posed falsifikovane novčanice obavezni da to prijave policiji, gde će se sporna novčanica oduzeti uz izdavanje potvrde, a potom se šalje u Narodnu banku na ekspertizu. Dalje se slučaj rešava po proceduri – objašnjava Janjić. – Ne moraju se plašiti za krivičnu odgovornost. U navedenom članu zakona piše da će se krivično odgovorni, oni koji znaju da u opticaj stavljaju lažan novac, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Policiji je bitno da se svi detaljni podaci o lažnim novčanicama što pre unesu u bazu podataka, što nam služi za rasvetljavanje tih krivičnih dela.

M. Vujačić