Novi propisi za donacije: Ukidanje poreza oživljava duh dobročinstva
NOVI SAD: Devedesetih godina bačkopalanački “Sintelon”, sada kompanija “Tarket”, otkupljivala je dela od nacionalnog značaja kako bi se sačuvala u Srbiji. Otkupljene su 83 umetničke slike. Kasnije je ova kompanija podnela zahtev da slike pokloni Matici srpskoj, ali kada su saznali da treba da plate porez na dodatnu vrednost na to što žele da urade, hteli su da odustanu.
Premijerka Ana Brnabić, tek što je stupila na tu dužnost, založila se da kompanija “Tarket” bude oslobođena poreza na dodatnu vrednost za vredna umetnička dela koja su želeli da doniraju Matici srpskoj. To je i učinjeno, kompanija je oslobođena poreza na dodatnu vrednost pa se tako tri slike sada nalaze u Matici srpskoj.
Za budžet Srbije to nije značilo ništa, a za građane je od izuzetnog značaja, podsetila je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić dodajući da će Vlada Srbije ostatiti posvećena unapređenju pravnog i poreskog sistema za filantropiju.
Ne postoje precizni podaci o količinama namirnica koje završe na deponijama u Srbiji niti šta se najviše baca. Prema rečima Radmile Ivetić, predsednice Udruženja “Banka hrane”, oni uspevaju da “spasu “ oko 150 tona voća i povrća i proslede ih ugroženima.
Zamislite kada bi bili uključeni i drugi veliki trgovci, to bi bilo minimum hiljadu tona namirnica mesečno. Druge države oslobađaju donatore plaćanja PDV-a, što kompanija iz ovog sektora dodatno motiviše da pomažu ugroženima. Kod nas takva inicijativa postoji, ali to nije zaživelo, objasnila je Radmila Ivetić.
Ako se uzme u obzir da je sistem narodnih kuhinja, kojih prema poslednjim podacima u Srbiji ima 76 i u kojima jedan jedini topli obrok dnevno dobija preko 35.000 ljudi, najplemenitiji program koji postoji, onda je jasno koliko bi za njih značila donacija hrane koja se inače baca. Jer, realne potrebe za obrocima iz narodnih kuhinja daleko premašuju postojeći obim i izvesno je da bi bilo više ljudi koji bi svakodnevno dolazili po topli obrok kada bi bilo više namirnica da se podeli.
Prema podacima koji su izneti na Savetu za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije primaoci donacija u Srbiji su najčešće pojedinici, a na drugom mestu su država i institucije, a zatim slede nevladine organizacije. Zanimljiv je podatak da 11 fondacija u Srbiji prikupi 80 odsto svih sredstava koja se doniraju.
Koalicija za razvoj filantropije, koja je osnovana u okviru Saveta za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije, u avgustu je dostavila predlog premijerki Ani Brnabić da se pri Vladi Srbije formira Savet za filantropiju s ciljem unapređenja davanja u opšte korisne svrhe. Vlada Srbije je mesec dana kasnije, u septembru, formirala Savet za filantropiju pri Vladi Srbije, a za njenog predsednika izabrana je Ana Brnabić, predsednica Vlade. Već na prvoj sednici Savet je kao osnovne zadatke najavio promenu zakonskog okvira koji će razviti kulturu davanja, a među njima je i izmena poreske politike koja se odnosi na donacije.
Važno je da Vlada – sve moje kolege u Vladi, generalno u politici Srbije budu posvećeni filantropiji na stvarno odgovoran i transparentan način i da se svaki put zahvalimo svim pojedincima i kompanijama koje učestvuju sa nama u poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije. Mi ćemo se kroz Savet za filantropiju, već smo krenuli, truditi da unapredimo i pravni i poreski sistem za filantropiju, najavila je Ana Brnabić na Festivalu filantropije koji se ovih dana održavao u Beogradu i Novom Sadu.
Tradicija dobročinstva u Srbiji je duga i njegov duh se nije izgubio. Dakako, današnja davanja su daleko od nekadašnjih primera Ilije Milosavljevića Kolarca, Đorđa Vajferta i mnogih drugih, ali humanost i dobročinstvo građana Srbije i pored niza poreskih teškoća postoji. Tako su i bez poreskih olakšica naši građani prošle godine u dobrotvorne svrhe dali skoro 32 miliona dinara. Najviše za zdravstvo, marginalizovane grupe, za obrazovanje i smanjenje siromaštva.
Da dobročinstvo i dalje postoji ukazuje činjenica da su prošle nedelje fondacije i kompanije u Srbiji, koje znaju značaj davanja, udruženo prikupile novac za novi uređaj za Istraživačku stanicu u Petnici.
Izneo je podatak da su najveća davanja kompanija kao i da su ona povećana za 28 odsto u odnosu na 2016. godinu. Naveo je da će uskoro biti poznati i podaci o davanjima iz celog regiona, ali da se već sada može reći da su najveća korporativna davanja naše zemlje u regionu.
Uskoro treba da bude kreirana i bela knjiga o filantropiji u kojoj će se definisati sve prepreke kao i preporuke za njihovo prevazilaženje. Jedan od glavnih ciljeva projekta PKS odnosno njenog Saveta za društveno odgovorno poslovanje, je oslobađanje od PDV-a na donacije u robi i uslugama.
Ljubinka Malešević
