Đukić: U toku je svetski rat za gas, a Srbija...

"Gas potiskuje naftu, jer je to i energent i perfektna sirovina koja ne zagađuje okolinu. Njemu pripada 21. vek. Nije slučajno što se on nalazi u fokusu energetske, a i generalno, bezbednosti velikih zemalja, Kine, Rusije, EU, itd. Velike se bitke biju da se obezbedi taj energent do kraja ovog veka", ističe Đukić.



Kaže da Amerikanci imaju veću proizvodnju i potrošnju gasa od Rusije, ali i deficit u bilansima, jer proizvode više od 850 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a troše više od 900 milijardi kubnih metara godišnje.



Rusija, kao manja ekonomija od SAD, kako dodaje, proizvodi oko 700 milijardi kubnih metara gasa, ali je daleko manji potrošač, a najveći izvoznik gasa, s obizrom na to da izvozi oko 400 milijardi kubnih metara.



"Dakle, Rusija je na jednoj, SAD na drugoj strani, ali najveće tržište gasa je evropsko, gde se potroši oko 500 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Od toga se 40 odsto gasa uvozi iz Rusije. To je problem za Ameriku i zato ona uvek postavlja pitanje ekonomske, političke i energetske zavisnosti i bezbednosti EU od Rusije. Zato se sada biju ove bitke", objašnjava Đukić u intervjuu za Magazin biznis.



Mišljenja je da će te bitke trajati do kraja ovog veka, odnosno sve dok se ne pojavi drugi energent, koji može u tako masovnoj količini da zameni gas ili najvećim delom i naftu. 



Komentarišući poziciju Srbije u tom ratu oko gasa, Đukić kaže da smo mi iscrpeli naše energetske mogućnosti, te da možemo da iskoristimo još malo alternativnu energiju koja je bila veoma popularna jedno vreme - energija iz biomase, vetrenjače, mini hidroelektrane, solarni paneli... 



"Ali, sve su to alternativni oblici energije za koje objektivni istraživači kažu da mogu da učestvuju u energetskom bilansu sa 15, 20 do 30 odsto. A šta da radimo sa preostalih 70 odsto? Pritom, onih 30 odsto je mnogo skuplje od preostalih 70 odsto, jer sve te mini elektrane, vetrenjače, energiju sunca više plaćamo", navodi on.



Ističe da je za Srbiju idealno rešenje bio gasovod Južni tok, koji nije opstao. 



"Što se tiče Srbije i naše proizvodnje, ja sam pobornik toga da iskoristimo gas koji mi imamo, iz izvora u Srbiji. Sadašnja proizvodnja domaćeg gasa može da dostigne oko milijardu kubnih metara, a mogla bi da se utrostruči, što znači da narednih 50 godina možemo da proizvodimo do tri milijarde kubnih metara gasa godišnje", kaže Đukić. 



Dodaje da su rezerve gasa u Srbiji verifikovane, mogu se pronaći na sajtovima SAD-a koji su postavljeni u Budimpešti. 



"Amerikanci su to ustanovili. Radili su istraživanja i podatke ažuriraju svake dve, tri godine. To su noviji podaci", napominje.



Prema njegovim rečima, "mi treba sopstvenu proizvodnju gasa da podignemo i treba da se gasno povežemo sa susednim zemljama, sa Rumunijom i Bugarskom, jer očigledno je da nećemo imati magistralni gasovod preko Srbije".



Na primedbu da će Srbija dobijati gas iz Turskog toka, odgovara da će Turski tok puniti deo Bugarske, ali da postoji mogućnost da on ode preko istočnog prstena na Mađarsku i na Slovačku, a da jedan deo ostane u Bugarskoj. 



"Turski tok treba, pre svega, da snabdeva deo EU, a mi nismo deo EU. Slovačka jako lobira za istočni prsten u kojem su Mađarska, Bugarska i Slovačka. Jer, Slovačka je, posle Nemačke, glavno raskršće ruskog gasa u Evropi. A to su ogromni prihodi. I tu nema prijatelja", kaže Đukić. 



Srbija bi, smatra, morala da se bori da preko Bugarske bude priključena ili na Turski tok ili na takozvani Južni koridor - na gasovod iz Azerbejdžana, koji ide preko Turske, pri čemu jedan krak treba da ide od Turske za Albaniju, Crnu Goru, BiH, Hrvatsku, a drugi da ide preko Albanije za Kosovo. 



"Srbija bi se, u tom slučaju, priključila preko Kosova. Ne treba isključiti ni tu mogućnost... Treća mogućnost je da se priključimo na Rumuniju, koja ima dovoljne količine gasa, a mi bismo mogli da uzmemo jedan deo", zaključuje dr Srećko Đukić.