Dizelaši u Srbiji ne gube ni na ceni ni na popularnosti
NOVI SAD: Da li će automobili s dizel-motorima u budućnosti biti retkost na putevima u Evropi sad je teško reći, ali je izvesno da se dizelaši kupuju manje nego ranije.
Naime, u pojedinim zemljama je uvedena zabrana vožnje automobla s dizel-motorima da bi se smanjila emisija zagađujućih materija i pozitivno uticalo na životnu sredinu. To se pre svega odnosi na velike gradove, poput Berlina, Londona, Pariza... a to je uticalo na to da prodaja automobila s dizel-motorima u Evropi u prvoj polovini ove godine drastično opadne.
Tržišni udeo koji se odnosi na prodaju dizelaša u Evropskoj uniji pao je šest odsto u odnosu na prošlu godinu, objavljeno je u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, odnosno s 42,5 odsto, koliko je iznosio u prvoj polovini prošle godine, na 36,5 odsto ove, dok je obim prodaje smanjen 16 odsto, na 3,12 miliona automobila.
Sasvim je sigurno da se takav trend još nije prelio u Srbiju i zabrane za dizelaše nema. Početkom godine bilo je reči o tome da će tržište naše zemlje, kao i nekih drugih, manje razvijenih zemalja, pre svega u Istočnoj Evropi, biti preplavljeno dizelašima iz razvijenijeg dela kontineta, ali se to nije desilo, a nije se obistinilo ni očekivanje da će potencijalno veća ponuda tih vozila uticati na sniženje cene polovnjaka.
Da se dizelaši u Evropi manje kupuju potvrđuje i to što je u Velikoj Britaniji ove godine prodato čak 30 odsto manje dizelaša nego lane. U Nemačkoj, gde je sedište najvećih svetskih proizvođača dizel-automobila, kao što su Folksvagen i BMNJ, udeo prodaje dizelaša smanjen je na 31,1 odsto od ukupno prodatih automobila, s 41,3 odsto godinu ranije.
Na auto-placevima u Novom Sadu gde se prodaju polovna vozila, ukazuju prodavci, ponuda je dobra, a prodaja dizelaša slična kao i ranije. Ipak, ističu i da je nakon toga što je bilo reči o zabrani vožnje dizelaša u nekim zemaljama Evrope, došlo do manjeg poremećaja u prodaji, ali se to veoma brzo vratilo na uobičajenu situaciju. Ukazuju i na to da kupovina zavisi od onoga šta kupac želi i novca kojim raspolaže, da se više kupuju dizel-automobili, i skupi i jeftiniji, kao i različite starosti – od onih proizvedenih 2001. godine pa do dizelaša sa savremenim motorima.
„U ponudi imamo isključivo dizel-automobile, koje uvozimo iz cele Evrope i, kada se uprede sadašnje cene s onim od pre nekoliko meseci, dizelaši su prilikom nabavke skuplji, tako da bi se moglo reći da kupaca tih automobila i u Evropi ima“, kaže prodavac u Auto-kući „Karuzo” Dragan Topalov
Prilikom kupovine novih vozila, daleko je više kupaca koji se odlučuju za one s benzinskim motorima. Naime, automobili iste klase i kategorije i istom opremom, ali dizel-motorima, značajno su skuplji od onih s benzinskim.
„Prilikom kupovine putničkih automobila već dugo je više onih koji se odlučuju za benzince, gotovo 80 odsto, dok je oko 20 odsto onih koji kupuju dizelaše, dok se pri kupovini komercijalnih vozila kupci odlučuju za ona s dizel-motorima“, kaže prodavac „Dačija” vozila u Auto-kući „Sekulić” Mlađa Kočić.
Benzinske varijante zadovoljavaju sve bitne kriterijume – i kad je u pitanju potrošnja, ali i održavanje, koje je jeftinijeje nego kod dizelaša, a razlika u ceni istih modela s benzinskim i dizel-motorom u istoj opremi je i do 2.000 evra, što je sigurno i jedan od važnih razloga što se više prodaju benzinci.
D. Mlađenović