U Kamenici se inovativnim terapijama bore protiv raka pluća
- U januaru prošle godine jako su mi otekle noge i stomak i hitno sam prebačena iz kikindske bolnice u Institut za kardiovaskularne bolesti.
Kada su mi izvadili vodu, otkrili su da imam karcinom. Odmah sam prebačena na Institut za plućne bolesti i postavljena mi je dijagnoza adeno karcinom pluća četvrtog stepena. Nikada nisam ni posumnjala da sam bolesna, iako su i majka i deda imali rak, a onda sam dobila takvu dijagnozu. Nije to bilo lako prihvatiti - priča Erika Keri (45) iz Kikinde koja na Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici sada dobija savremenu biološku terapiju.
U trenutku kada joj je otkrivna bolest, prognoze nisu bile dobre. Erika Keri je imala veliko poverenje u tim lekara i prihvatila je da uz hemiotrapiju dobija i biološku terapiju, a od kako je završila svih šest ciklusa hemioterapije, dobija samo biološku terapiju.
- Jednom sam htela da stavim maskaru i tek tada sam videla da nemam trepavice. Kada sam završila hemioterapiju otišla sam sa ćerkom na more. Bez kose, obrva i trepavica išla sam na plažu sa maramom na glavi. Decu je moja bolest pogodila više nego mene - priseća se ova hrabra žena koja je do sada prošla kroz 30 ciklusa terapije.
Sada dobija samo biološku terapiju na tri nedelje i nema nikakvih problema, a hemioterapiju je teško podnosila, jer je imala mučnine i druge tegobe koje uglavnom prate ovo lečenje.
Institut za plućne bolesti Vojvodine ima centralni bolnički registar za karcinom pluća, jedinstven u Srbiji i u toku prošle godine, otkriveno je 1.453 novih slučajeva karcinoma pluća. Od ukupno 7.047 hospitalizacija, u Institutu je lečen 2.471 pacijent sa karcinomom pluća. Kroz dnevnu bolnicu je u 2017. godini prošlo 3.148 pacijenata.
- Dvadesetog dana od terapije dođem na Institut, uradi se snimanje i sutradan dobijem biološku terapiju. Ja se dobro osećam, sve jedem, ugojila sam se deset kilograma i uživam u igri sa decom i unucima. Kada mi je postavljena dijagnoza, od mene nije bilo ništa. Imala sam bolove, karcinom četvrtog stepena, metastaze. Sa bronha je karcinom prešao na pluća, a čestice raka bile su i u srčanoj i u plućnoj maramici, te stoga nisam mogla da budem operisana. Sada se karcinom smanjuje, na svakoj kontroli je sve manji. Da nisam prihvatila biološku terapiju, ne bi me bilo - istakla je Keri i napomenula kako je tim lekara koji vodi docent dr Bojan Zarić bio pozitivan, te je i ona sa pozitivnim stavom ušla u borbu protiv bolesti.
Šanse za uspešno izlečenje od raka pluća ranije su imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a situacija se menja pojavom persolizovane, ciljane molekularne-biološke terapije i imunološke terapije. Najsavremenije terapije uključuju se onim pacijentima kod kojih se utvrdi postojanje biomarkera koji su pokazatelji verovatnoće da će pacijent reagovati na neku od tih terapija, a može da dođe do potpunog ili delimičnog povlačenje tumora, te karcinom pluća, postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest.
Načelnik Centra za klinička ispitivanja u Institutu za plućne bolesti Vojvodine docent dr Bojan Zarić kaže da se uz savremene lekove udvostručuje, pa i utrostručuje dužina preživljavanja pacijenata.
- Nekada je životni vek pacijenata bio od šest do devet meseci, retko jedna godina, a sada sa udaljenim metastazama govorimo o dve i tri godine, a može da bude i pet godina preživljavanja sa metastaskim karcinomom - rekao je dr Zarić i dodao kako bi Institut godišnje imao ukupno oko 50 pacijenata kojima po indikacijama odgovara biološka terapija i od 80 do 100 onih koji bi bili kandidati za imunoterapiju.
Načelnica Dnevne bolnice docent dr Daliborka Bursać ističe da su pacijenti koji imaju lokalno uznapredovali i metastaski karcinom pluća najteži bolesnici i da je tu potrebno angažovanje cele porodice.
- Dobro bi bilo da se bolest ranije otkrije, kako bi pacijenti mogli i da se operišu. Inovativni lekovi su doživeli procvat i mi imamo 47 pacijenata u Dnevnoj bolnici koji dobijaju biološku terapiju na teret RFZO, četvoro njih koji dobijaju imunotrapiju iz donacija i one koji dobijaju drugu imunoterapiju u kliničkim ispitivanjima - navela je dr Bursać i napomenula kako je uz savremene terapije pacijentima produžen život, ali im je bolji i kvalitet života.
Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena. Zvanična istraživanja iz 2014. godine, pokazuju da u Srbiji oko 35 odsto populacije puši.
Upravnik Klinike za pulmološku onkologiju dr Goran Stojanović kaže da je cena jedne imunotrapije na mesečnom nivou o 6.000 do 8.000 evra, ali smatra da cena ne sme da bude vodilja, jer karcinom pluća prati najveća smrtnost.
- Institut za plućne bolesti Vojvodine jedina je ustanova u zemlji koja ima kompletno zaokružno lečenje, od postavljanja dijagnoze, do testiranja, lečenja, radioterapije. Na zračenje se čeka do dve nedelje, tako da nemamo listu čekanja. Jedini možemo da ponudimo svu biološku terapiju i iz donacija imamo obzbeđenu imunotrapiju za 20 bolesnika- istakao je dr Stojanović.
Direktor Instituta profesor dr Ilija Andrijević rekao je prilikom posete Udruženja za brobu protiv raka pluća “Punim plućima” da ova ustanova godišnje ima više od 7.200 pacijnata i od 35.000 do 40.000 ambulantnih pregleda.
- Operišemo oko 1.300 pacijenata godišnje, uglavnom sa karcinomom pluća, a godišnje imamo 2.100 hospitalizacija i oko 1.400 novootkrivenih karcinoma pluća, što je oko 120 mesečno - kazao je dr Andrijević i napomenuo da je taj broj veći, ali stanovici delova Vojvodine gravitiraju ka Beogradu, te nisu zavedeni u registru Instituta.
Inače, od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli gotovo 6.000, a umre više od 4.600 osoba. To praktično znači da se prosečno svaki dan, kod 20 osoba dijagnostikuje rak pluća, a svakog dana 12 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću.
LJ. Petrović