Drugi nepoželjni poziv nasrtljivih prodavaca -  uznemiravanje

Neretko telefon zvoni rano ujutro ili kasno uveče, a mnogi građani su, osim što ne žele da se odazovu na te pozive, nezadovoljni jer su sigurni u to da trgovcima nisu ostavili svoj broj. Iako većina pozvanih ne želi da kupi ono što im se preko telefona nudi, pozivi ne prestaju jer prodavci ne žele da odustanu od tog načina prodaje. Istini za volju, to i nije zabranjeno, ali ipak, postoji mogućnost da telefonsko uznemiravanje u komercijalne svrhe prestane. Međutim, malo ko o tome zna.  

Kako je nedavno izjavila Mirjana Damjanović iz Tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pozivanje telefonom je dozvoljeno, ali građani u svakom trenutku mogu reći onome ko je s druge strane telefonske slušalice da ih više ne poziva. Ukoliko se ponovi poziv istog ponuđača, to postaje uznemiravanje i tada Tržišna inspekcija ima pravo da pokrene postupak.

Na sajtu Ministarstva trgovine ima baner s uputstvom kako se može podneti zahtev, a postupak inspekcijskog nadzora pokreće se na osnovu samo jednog poziva, rekla je Mirjana Damjanović, ukazujući na to da je prošle godine na nacionalnom registru bilo veoma malo prigovora te da je za pozivanje bilo samo desetak prijava.

Po rečima pravne savetnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikice Jovanović, mnogim građanima lakše je da spuste slušalicu nego da se jave onima koji sankcionišu takvo ponašanje trgovaca. Uz to, ona ističe da su češća meta ovakvih poziva penzioneri koji ne znaju kako da se odbrane, i naglašava da pozvani može da zahteva da pozivanje prestane. Po njenim rečima, od ukupnog broja prigovora koje potrošači upute Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, osam odsto vezano je za nasrtljivo poslovanje.

Kada bi potršači više znali o svojim pravima, sigurno je da bi trgovci koji pozivaju telefonom malo više razmišljali o tome da li da nastave takvu praksu jer su kazne za nasrtljivo poslovanje prilično visoke.

Naime, po rečima Nikice Jovanović, one se kreću od 300.000 dinara do čak dva miliona.

Ukoliko građani kažu da ne žele da ponovo budu pozvani, a to se ipak ponovi, Tržišna inspekcija ima pravo da pokrene postupak protiv onih koji zovu telefonom, ali je problem u tome što potrošači nisu dovoljno informisani o tome i najčešće odustaju od prijave nadležnima, kaže Nikica Jovanović.

Kako dodaje, pozivanje telefonom u komercijalne svrhe nije zabranjeno gotovo ni u jednoj državi, ali u mnogima postoji način da se deluje preventivno i na taj način potrošač zaštiti.

Tako je, recimo, u Hrvatskoj taj problem efikasno rešen uvođenjem registra, kojem se potrošač može prijaviti i reći da ne želi da bude dostupan trgovcima pa se tim prijavljivanjim odjavljuje od mogućih poziva i sprečava mogućost da neko bude nasrtljiv. To bi se moglo uraditi u Srbiji, a proceduru bi trebalo da pokrene nadležno ministarstvo. Postojanje takvog registra nije obavezno, ali je važno za zaštitu potrošača, odnosno dobar je vid preventivnog delovanja za one koji ne žele da ih neko zove u komercijalne svrhe, kaže Nikica Jovanović.

D. Mlađenović