Otvorena izložba slika ratnog fotoreportera Riste Marjanovića

U trenutku kada se činilo da su Srbi doživeli krah u albanskoj golgoti i da zauvek nestaju u plavoj grobnici kod Krfa i Bizerte, Marjanović je u pariskom Luvru 1916. godine, a potom u Londonu, Americi i državama širom sveta, izložio svoje fotografije kojima je nagovestio vaskrsnuće srpske vojske, njen konačan trijumfalan povratak u domovinu i euforičan juriš od Soluna do zauvek oslobođene Vojvodine.

U trenutku izbijanja Prvog balkanskog rata 1912. Rista Marjanović je bio novinar-fotoreporter i urednik pariskog izdanja  čuvenog  lista „Njujork herald“. Proslavio se snimajući atraktivne događaje kao što su prvi letovi avionom braće Rajt, sahrane i krunisanja engleskih kraljeva, posete raznih vladara Parizu, mondenski život... Ipak, sa svojom se kamerom stavio na raspolaganje vrhovnoj komandi srpske vojske, često bio u prvim borbenim redovima i zabeležio najznačajnije trenutke proterivanja Turaka iz naših krajeva i oslobođenja od viševekovnog ropstva.

Časopis „Balkanski rat“, koji je uređivao Futožanin Dušan Šijački, objavio je dve fotografije sa bojnog polja „izaslanika amerikanskih listova“ uz komentar: „Gospodin Marjanović je bio u srećnom položaju da je mogao našu vojsku pratiti svugde i svakad, te je često i s opasnošću života snimao pojedine momente, koji su nam dragoceni za istoriju ovoga rata. Prva slika predstavlja rov naše pešadije pred Tetovom.Vreme je bilo najgore što može biti... Hladnoća je bila tako jaka da naši vojnici nisu mogli da odapnu pušku, jer su im se prsti smrzli... Rezultat krvave borbe se vidi sa naše druge slike koja je snimljena za trenutak kasnije: neprijateljski kuršum je usmrtio našeg vojnika koji teško ranjen pada na dno šanca, ali pušku brzometku ne ispušta iz ruku...“

Iz ciklusa Marjanovićevih antologijskih fotografija snimljenih tokom balkanskih ratova svakako je najdramatičnija na kojoj oficir na konju odaje poslednju počast svom saborcu poginulom na bitoljskom ratištu 1912. godine.

Sjajne fotografije Riste Marjanovića preplavile su stranice mnogih najpoznatijih svetskih listova. Mit o hrabrosti srpske vojske širio se s raspadom otomanske imperije. Ali, još pre nego što je nestao miris baruta na Balkanu, izbio je  Prvi svetski rat. Na Srbiju, nezaceljenih krvavih rana, navalila je austrougarska bolumenta, s namerom da je pregazi za nekoliko dana. Međutim, bitka na Ceru je pokazala da je bečki car zagrizao tvrd orah. Među srpskim ratnicima ponovo se našao i Rista Marjanović snimajući nezaboravne scene u kojima goloruki narod pruža dragocenu pomoć svojim borcima. Starci, trećepozivci, čuvali su zarobljene neprijateljske vojnike. Međutim, mnogo jači neprijatelj je posle krvavih okršaja potisnuo srpsku vojsku u albanske gudure verujući da će je tako zauvek uništiti. Sva ta golgota ostala je zabeležena na Marjanovićevim staklenim fotografskim pločama.

On je uspeo da taj dragoceni istorijski materijal odnese u Pariz i izloži ga na velikoj izložbi u Luvru a potom u Londonu, Americi i drugim zemljama po svetu. Istina o ratnim strahotama u vidu jezivih vizuelnih poruka, tako je predstavljena svetu da je podgrejana nada u vaskrsnuće srpske vojske. To se i dogodilo kada je u jesen 1918. godine preporođena armija sa Solunskog fronta krenula u nezdrživi povratak u okupiranu domovinu. Bio je to kraj Austrougarske monarhije i nastanak Jugoslavije u kojoj se Vojvodina prisajedinila Srbiji. Te događaje registrovala je i kamera sjajnog, nezaboravnog fotoreportera Riste Marjanovića.

Rista Marjanović je rođen u Šapcu 1. marta 1885. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i tri razreda gimnazije kada je došao u Beograd i upisao se u Srpsku crtačku i slikarsku školu Riste i Bete Vukanović. Istovremeno je izučavao fotografski zanat kod poznatog dvorskog fotografa Milana Jovanovića. Potom je radio kao fotograf u Beču i Berlinu da bi se ustalio kao novinar-fotoreporter u Parizu gde je završio Školu viših socijalnih nauka, sekciju za žurnalizam. Bio je reporter a potom i urednik „Njujork Heralda“, izdanja za Evropu sa sedištem u Parizu. Kao iskusan fotoreporter bio je u balkanskim ratovima, a po izbijanju Prvog svetskog rata ponovo je u prvim borbenim redovima i  preživljava tragično povlačenje preko Albanije. Iz Skadra 1916. odlazi u Pariz sa svojim fotografskim blagom i učestvuje na Svesavezničkoj izložbi ratne fotografije u Luvru, zatim u Londonu, pa u SAD.., pronoseći istinu o stradanjima srpske vojske. Posle Velikog rata bio je direktor Agencije „Avala“ a  nakon Drugog svetskog rata, sve do odlaska u penziju, savetnik u Tanjugu. Dobio je zvanje „Ekselencija fotografije“ , a umro je u Beogradu 7. aprila 1969.

        Borivoj Mirosavljević