Osuđenici teško do ranijeg izlaska s robije

Ona će za nekoliko dana izaći iz zatvora u kojem je odslužila celokupnu kaznu, ali je nezadovoljna sudskim postupkom i tvrdi da tokom poslednjih godina nijedna žena u Novom Sadu nije ranije izašla s odsluženja kazne.

Nadležni predočavaju da samo petina zatvorenika u Srbiji izlazi ranije na slobodu zbog dobrog vladanja, što je tri puta manje nego u Evropskoj uniji.

Ranije ne mogu da izađu jedino silovatelji i pedofili, a pravni eksperti smatraju da je raniji izlazak iz zatvora pozitivan prema onima za koje sud oceni da je to opravdano.

Inače, u modernim evropskim državama uslovni otpust se posmatra blagonaklono, kao sredstvo koje motiviše osuđenika na korektno ponašanje. Takođe, domaći zatvori su prenatrpani s oko 11.000 zatvorenika, što je desetak procenata više od aktuelnih kapaciteta. Iako je uvedena kazna kućnog zatvora, a sve više se primenjuje i rad u javnom interesu, podaci Saveta Evrope pokazuju da je zatvorska populacija u Srbiji danas za čak 30 odsto brojnija nego pre 13 godina.        

Kod nas o uslovnom otpustu odlučuju vanrsparavna veća, koja čine troje sudija. Procedura je u praksi takva da osuđenik ili branilac pošalju molbu sudiji koji je doneo presudu, a on je prosleđuje pomenutom veću. Uslov je da odsluženo dve trećine kazne, uz neke izuzetke kao što su zdravstveni razlozi. Veće traži izveštaj o ponašanju osuđenika od nadležne institucije, i ako se stvore zakonske pretpostavke, zakazuje se ro­čište na kojem se odlučuje o uslovnom otpustu.

Svaki osuđenik je smešten u neku kategoriju, grupu, koju određuju, između ostalih, stručne osobe, koje se često nazivaju voditelji slučaja (za svako lice), a osuđenici su smešteni u kategorije: postepeni rizik pri odsluženju kazni, visok stepen bez privilegija i povlastice, srednji u poluotvorenim odeljenjima, gde su često toliko mnogobrojni okriv­ljeni za dilovanje narkotika kojima je minimalna kazna tri godine robije, i oni s najpovoljnijim uslovima u takozvanim A ri­zicima, odnosno odeljenjima.

Uzgred, strani državljani, kojih nije malo u zatvorima, imaju nepovoljnije uslo­ve jer ne dobijaju vikend-odsustva i odmore i njihovi predlozi su pri­mereno ređi, ili ih zapravo, gotovo i nema.

U novosadskom Višem sudu još nemaju tačnu evidenciju o tome koliko je osuđenika tražilo uslovni otpust, a koliko dobilo. Predočavaju da je pretprošle i prošle godine bilo rešavano 488 molbe za uslovni otpust, a sporazum je zaključen sa 456 osuđenika.

– Osuđenik koji je izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora ili njegov branilac može podneti molbu za puštanje na uslovni otpust – objasnila je  za „Dnevnik” portparolka Višeg suda u Novom Sadu Ivana Karpanyić. – Ročište za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust počinje iznošenjem razloga za uslovni otpust od branioca, a u slučaju da je branilac odsutan, sudija će ukratko izložiti razloge za podnošenje molbe. Sud odmah po okončanju ročišta donosi rešenje kojim odbija ili usvaja molbu za puštanje na uslovni otpust, pri čemu se procenjuje rizik osu­đenog, uspeš­nost u izvršavanju programa postupanja, ranija osuđiva­no­st, životne okolnosti i očekivano delovanje uslovnog otpusta na osu­đe­nog.     

– Za mali procenat osoba kojima je odobren uslovni otpust, pogotovo u odnosu na strane državljane, razlog treba tražiti, između ostalog, u nedovoljno preciznoj zakonskoj regulativi, zapravo „prepuštanju” konačne odluke subjektivnoj proceni sudija, koji su, naravno, narodski rečeno, ipak ljudi od „krvi i mesa” pa im je možda i neopravdani strah od pogrešne procene mnogo manji u slučaju odbijanja uslovnog otpusta u odnosu na odluku o njegovom odobravanju – ocenjuje za „Dnevnik” novosadski advokat Predrag Bogovac. – Naime, uz vladanje tokom izdržavanja kazne, kao druge okolnosti koje pokazuju da li je svrha kažnjavanja postignuta, procenjuju se „životne okolonosti” osuđenog, kao i „očekivano delovanje uslovnog otpusta” na njega.

Ona je dodala da se ne mogu lako izneti podaci koji bi ukazali o tome koji osuđenici za koja krivična dela najčešće traže uslovni otpust zato što gotovo apsolutno svi osu­đenici podnose molbe, bez obzira na vrstu dela za koja su okrivljeni.

Naravno, postoje krivična dela kod kojih uslovni otpust nije dozvoljen. Tako Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima – tzv. Marijin zakon – propisuje posebno ograničenje da se ne mogu uslovno otpustiti lica osuđena na kaznu zatvora za krivična dela koja su učinila prema maloletnicima: silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba s detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje.

Krivičari ukazuju na to da se mogućnost uslovnog otpusta i dalje ne primenjuje dovoljno. Od pre šest godina, kada su zakonom ublaženi uslovi za to da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne, broj uslovno otpušenih u Srbiji porastao je sa 600 na 1.530 u 2015. godini. Kod nas nije uveden obavezan uslovni otpust, već da je to ipak ostala samo mogućnost koju sud može, a i ne mora, da primeni.

M. Vujačić