Detinji san Lejle Randovič iz Trešnjevca postao raj na zemlji

Cvetna bašta se iz jedne slepe uličice uzdiže punim sjajem na brdašce s početka Telečke visoravni, a u njoj je raspoređeno mnoštvo sorti baštenskog cveća, ukrasnog i lekovitog bilja, povrtnjak i voćnjak, a našlo se i mesta za šumarak, tako da predstavlja jedinstven arboretum ne samo u ovom delu Bačke, nego i u Srbiji.

Otuda, nije slučajno što je Lejlina bašta za 2015. godinu ponela laskavo priznanje “Najlepša bašta Srbije, a od tada stalno se ulepšava! Došlo je dotle, da je Lejla otišla korak dalje da je počela da razvija baštenski turizam i već svoju baštu prikazivala prvim grupama posetilaca.  

Firma “Bioalternativa” koju u obližnjoj Kanjiži vode Tibor i Lejla, a obitavaju u Trešnjevcu, od samog početka rada teži očuvanju zdrave životne sredine i smanjenju uticaja hemikalija. To se najbolje ogleda u njihovoj prekrasnoj organskoj bašti cveća, u kojoj koriste samo prirodne i bezbedne bio proizvode i preparate za unapređenje i osveženje zemljišta, ishranu i zaštitu biljaka i uništavanje štetočina.

Pola hektara je pod cvećem, ostatak ravnijeg dela parcele je povrtnjak, a na brdu su voćnjak i šumarak. Pokazalo se da to može skladno da bude na jednom mestu i da jedno drugom ne smeta. Devet godina živimo i imamo poljoprivredno gazdinstvo na ovom mestu, a prazninu koja je bila na placu gledali smo da što lepše uredimo, jer je u proleće 2014. godine sve bila samo oranica, a prethodne godine sejana je soja. Pre toga na okućnici površina od hiljadu kvadrata uredila sam cvetnu baštu koja je proglašena za najlepšu u Srbiji, ispričala je Lejla Randovič.

Lejla je odrasla nekoliko kuća dalje u komšiluku, pa je još kao devojčurak stajala na ćošku i gledala u parcelu i brdašce, maštajući kako bi bilo lepo da tu uredi ukrasnu baštu u kojoj će uzgajati paradajz, ostalo povrće, cveće i sve što ide uz baštu.

To je bila lošija zemlja i nikome nije trebala, ali kada smo se Tibor i ja pronašli kao srodne duše, kuća i zemlja su bili na prodaju. Pravo čudo se desilo, da sam nekada sanjala da ću ovde imati svoju baštu, ali nisam mogla ni zamisliti kako bi se taj san mogao ostvariti. Prvo smo kupili kuću, a zemlju za baštu nismo mogli kupiti ođednom, nego nekoliko godina kasnije jer nismo imali para koliko je trebalo. Do tada smo parcelu uzimali u arendu. Kada smo kupili kuću svim komšijama je ođednom trebalo to parče zemlje, pa je i cena skočila, pa smo je platili kao da je od zlata, priseća se Lejla.

Ona je prvo uredila manju cvetnu baštu, potom je proširila da postane najlepša u Srbiji i nastavila prema vrhu brda.

Cvećarstvo i hortikulturu nisam učila u školi, jer sam završila za veterinarskog tehničara i četiri godine radila u struci, nego me je baštovanluk interesovao i sama sam učila iz raznih časopisa i preko interneta, a 2006. godine sam išla na akademiju koja se time bavi u Mađarskoj. Na severu Nemačke i u Holandiji smo obišli vrtove pejsažne arhitekture najpoznatijih dizajnera, puno sam videla i pokupila znanja. Takođe sam dobila i samopouzdanje da mogu da uradim ono što sam sanjala. Uvidela sam da mogu i znam, tako da sam krenula korak po korak, objašnjava naša sagovornica.

Kako je bašta pokazivala sve veću lepotu, Lejla je dobijala veće samopouzdanje. Dve zime je planirala, sve crtala na milimetarskom papiru, kako u skladne celine podeliti baštu, smestiti između staze. Koliko vrsta cveća, ukrasnog, aromatičnog i lekovitog bilja, voćki i drveća ima, Lejla još nije stigla da prebroji, ali je brojka zamašna, pa će joj trebati jedna zima da sve pribeleži u katalog, između ostalog oko 300 vrsta perunika, petnaestak sorti lavande… 

Lejla planira da se bavi prodajom cveća iz bašte, koje sama razmnoži i odneguje, ali najviše bi želela da se posveti baštenskom – garden turizmu! Koliko ona zna u Srbiji taj vid turizma još nije zaživeo, ali je pre nekoliko godina počeo da se razvija u susednoj Mađarskoj.

Potražila me je jedna firma iz Mađarske koja se bavi garden turizmom, da primam posetioce u bašti, prema unapred utvrđenim terminima. Turisti mogu da dolaze sopstvenim ili organizovanim prevozom, plate ulaznicu i mogu u dvosatnom obilasku da im prikažem ono što se u bašti neguje, pripremim posluženje . Bila je jedna grupa iz Mađarske i moja bašta je prva koja se uključila u ponudu te mađarske agencije. Mogućnosti ima da se organizuju posete i posredtsvom turističkih agencija iz Srbije, pa za takvu mogućnost nekolicina već zna, ali želim da dolazak turista bude i u mom aranžmanu. Prošle godine je bilo pet grupa, u ovoj godini je u poseti bilo sedam grupa, ali verujem da su mogućnosti znatno veće, optimista je Lejla Randovič.   

Milorad Mitrović