TEMA „DNEVNIKA” Olovka piše – metkom

U drugom slučaju, pre nekoliko godina, jednoj ženi je u ruci eksplodirala naprava nalik na hemijsku olovku. U eksploziji je ranjena u levu šaku. Naime, ona je na zemlji videla lepo dizajniranu hemijsku olovku. Ne sluteći ništa opasno, hemijsku olovku je uzela u ruku i htela da vidi da li je ispravna, pa je pritisla dugme. U tom trenutku nešto u olovci je puklo. Žena je pomislila da je petarda, jer je tako zvučalo. Leva ruke ju je zabolela i počela da krvari pa je taksijem otišla u Urgentni centar. U toj ustanovi lekari su konstatovali da je zadobila prostrelnu ranu na šaci, kao i da joj je metak ispaljen iz olovke polomio jednu kost u šaci.

Tabakere, muštikle, kopče kaiša, ali preklopne britve, hemijske olovke – preradama su postajale vatreno oružje, iz čijeg se spoljnjeg izgleda nije mogla ni naslutiti krajnja namena.

Sve stroži zakonski propisi koji obuhvataju tu obla­st, sveli su proteklih godina pri­kriveno oružje na minimum. Ali, već decenijama aktuelan je koncept jednometnih pištolja smeštenih u „odelo”, tzv. hemijskih olovaka.

Kao što reče junak „Balkanskog špijuna” Ilija Čvorović: „Gledao sam ja u ratu nalivpera koja eksplodiraju...”, još od četrdesetih godina i na našim prostorima imali smo prilike da se srećemo s olovkama koje pucaju. Bilo je tu više improvizovanih naprava nastalih u malim radionicama, najčešće uz upotrebu mehanizama signalnih pištolja, a po pravilu su smeštani u sklop hemijske olovke, uz upotrebu glatke cevi kalibra .22 LR.

Prepravke se često obavljaju i na vazdušnim puškama – bilo da se radi o modifikaciji na kalibar 0.22, bilo da se kombinuje kapisla lovačke municije (čijim se detoniranjem obezbeđuje potisak vazduha) i čelične kugle na ustima cevi, koja se potom ispaljuje.

„Srpski zakoni ne regulišu u dovoljnoj meri prepravljeno i ručno pravljeno oružje”, ukazuje istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marko Milošević u svom autorskom tekstu o ovoj problematici. Dodaje da je jedna od čestih, a pri tome veoma nesigurnih pre­pravki – modifikacija startnih pištolja. Oni fizički liče na pištolje većih kalibara, ali se od njih razlikuju po dve osnovne karakteristike – fiksiranoj cevi i slabijem materijalu od kojeg su izrađeni. Stoga ti pištolji ne mogu ispaljivati municiju kalibra 9 milimetara (poput pištolja čiju vizuelnu

imitaciju najčešće predstav­ljaju), već se, bušenjem cevi, prilagođavaju slabijoj municiji – najčešće kalibara 7,65 mm i 6,35 mm.

Ručno pravljeno oružje je konstrukciono najzahtev­nije, a samim tim i najnepouzdanije jer se za njegovu izradu najčešće koristi oskudan alat i različiti materijali neopitovani za tu svrhu. Za proizvodnju mogu biti ko­rišćeni delovi postojećeg oružja, a može biti upotrebljen i drugi materijal, kao što su cevi raznih vrsta, opruge, kažu stručnjaci za oružje.

Posebnu opasnost po bezbednost građana predstavlja konvertovana municija. Ona omogućava da postojeći signalni/gasni poštolj bude iskorišćen kao vatreno oružje bez ikakvih intervencija.

Signalni pištolji se u nekim zemljama nalaze u slobodnoj prodaji, a u Srbiji su bili predmet velike zaplene MUP 2006. godine. Tada je građanima, koji su u slobodnoj prodaji, uz kopiju lične karte, kupovali te pištolje, oduzeto oko 10.000 tih naprava.

„Municija za re pištolje identična je bojevoj municiji, samo što umesto zrna ima plastični čep koji omogućava eksploziju baruta zarad postizanja zvučnog efekta. Takva municija ne ispaljuje projektil, ali na razdaljinama manjim od metra može imati fatalan učinak”, ukazuje Milošević..

Predočava da se prepravka te municije izvodi zamenom pla­stičnog čepa, na čije se mesto stavlja metalna kuglica odgovarajućeg kalibra. Ta kuglica pri opaljenju postaje projektil.

Marko Milošević u svojoj studiji iznosi podatak da se, po izveštaju dobijenom iz MUP, godišnje zapleni od 60 do 80 komada prepravljenog i ručno pravljenog oružja.

U Nacionalnom kriminološko-tehničkom centru (NTC) Uprave kriminalističke policije izneta je procena da prepravljeno i ručno pravljeno oružje čini oko deset procenata oružja veštačenog u toj ustanovi.

Mala potražnja

„Prepravljeno i ručno pravljeno oružje za građane Srbije predstavlja veću pretnju zbog svojih osobina i neprecizne zakonske regulative te oblasti nego zbog zastupljenosti. Velika dostupnost oružja na crnom tržištu utiče na smanjenu potražnju za prepravljenim oružjem. Ručno pravljeno oružje je nešto zastupljenije, ali je i za tim oružjem potražnja mala”, zaključuje analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marko Milošević.

„Prepravljeno oružje izgledom u manjoj ili većoj meri podseća na oružje poznatih proizvođača, ali je konstrukciono bitno drugačije. Pravljeno je od materijala lošijeg kvaliteta, koji nije testiran da izdrži ispaljivanje bojeve municije. Takođe, startni, odnosno gasni pištolji, često imaju nepomičnu cev, za razliku od pravih pištolja, gde je cev pomična da bi bilo omogućeno izbacivanje čaure i kompenzovanje trzaja. Prerađeni pištolji nisu bezbedni za rukovanje”, predočava Milošević.

Po pojedinim svedočenjima iz NTC-a, dešavalo se da se ve­š­tačeni prepravljeni pištolj raspadne, odnosno eksplodira u ruci prilikom opaljivanja. Balističke karakteristike su takođe upitne, pa je i preciznost oružja diskutabilna.

Nelegalna izrada i prepravka oružja predstavljaju krivične prekršaja za koje se izriče kazna zatvora, dok stavljanje u promet i nelegalna izrada takvog oružja predstavljaju i privredni pre­stup za koji se odgovorno lice novčano kažnjava.

        M. Bozokin