Apatin, najveći lički grad na svetu zove investitore

U toj zoni posluje za sada samo jedna italijanska kompanija koja zapošljava 203 radnika.

– Imamo i Blok 61, to je lokacijska zona u kojoj posluju tri-četiri manje firme s oko 50 zaposlenih – kaže Škrbić. – Slobodna zona, međutim, još nije popunjena jer treba ulagati u nju, a Opština nema para za to. I uz pomoć pokrajinskih i republičkih vlasti, čak i kada su milionska ulaganja u pitanju, uvek je neophodno učešće lokalne samouprave.

Škrbić kaže da je budžet Opštine 960 miliona dinara, i napominje da je to stvaran, a ne projektovani budžet lokalne samouprave.

– Kada smo došli, zatekli smo 550 miliona dinara duga po raznim osnovama, i ne može budžet biti razvojni, ukoliko je dug tako visok – veli Škrbić.

On ističe da su isplatili sve kredite, osim jednog čiji je rok do 2022. godine, a u pitanju je dugoročni kredit za Fabriku vode, koja je završena i u kojoj voda može da se flašira.

– Osim fabrike zbog koje smo se kreditno zadužili, zamenili smo sve cementno-azbestne cevi u opštini – ističe Škrbić.

On dodaje da nema nijedne ulice u Apatinu koja nije asfaltirana, nema ni kaldrme, ostali su još neki putevi u Romskom naselju, za koje će aplicirati iduće godine.

Od Pokrajine su za zamenu starih vodovodnih cevi u mesnim zajednicama Svilojevo i Prigrevica, koje se kvare po deset puta godišnje, dobili 25 miliona dinara. Lokalna samouprava učestvuje sa 17 miliona dinara,kaže Škrbić.

Mali i veliki projekti

Iz samodoprinosa, koji iznosi 11 odsto budžeta, što je oko 110 miliona dinara, izdvaja se i za infrastrukturu, ali i za sport, sportske hale.

– Radimo i na manjim projektima u mesnim zajednicama, ali i da budemo spremni za nove konkurse Pokrajine i Republike, a predali smo projekat Ministarstvu trgovine za pristan za putničke brodove – kaže Škrbić, i podseća na to da je u noći 13. januara prošle godine led razbio pristan, koji nije bio osiguran, ali je i loše urađen, kako se kasnije pokazalo.

Kapitalna investicija u Apatinu su svakako prve jaslice, koje je finansiralo Ministarstvo privrede, koje su puštene u rad početkom školske godine, 3. septembra. Lokalna samouprava je učestvovala s 18 miliona dinara, Ministarstvo privrede s 35, te je vrednost celog projekta više od 50 miliona.

Pođednako se ulaže u sve mesne zajednice jer Apatin ima mesni samodoprinos već 50 godina. Iz samodoprinosa, koji iznosi 11 odsto budžeta, što je oko 110 miliona dinara, izdvaja se i za infrastrukturu, ali i za sport, sportske hale.

– U Apatinu je više od 20 godina sahranjivanje besplatno, i to se plaća iz samodoprinosa. Ukoliko neko hoće nešto da doplati, može, ali činjenica je da 80 odsto građana ne doplaćuje ništa – kaže Škrbić. – To građanima mnogo znači, ali i je i pokazatelj da nemaju para

Apatin ima oko 29.000 stanovnika i šest mesnih zajednica: Sonta, Svilojevo, Prigrevica, Apatin i Kupusina, a odnedavno i Romsko naselje, kao nova mesna zajednica, osnovana ove godine.

On kaže da su po popisu 12 odsto stanovništva opštine Romi, a najviše je onih koji pričaju rumunski jezik, i oni su starosedeoci u opštini, naseljeni s Karpata još za vreme Marije Terezije, vrlo vešti nekad s konjima, bavili su se i drvetom, pravili drvena korita, instrumente, razne predmete.

Jedina mesna zajednica Roma na svetu

– Formirali smo novu mesnu zajednicu, i to je jedina mesna zajednica Roma u svetu, ne samo u Srbiji, pod nazivom Romsko naselje – kaže Škrbić. – Potreba za njenim osnivanjem se nametnula zbog broja stanovnika koji tu žive.

Lokalna samouprava radi na legalizaciji objekata u Romskom naselju pošto je sve više onih koji žele da legalno grade, međutim, Opština na tako nešto nije bila spremna jer nema isparcelisano zemljište.

– Sve je više Roma koji dolaze u opštinu da kupe plac jer žele legalno da grade kuću, pošto je naselje izgrađeno nelegalno – ističe Škrbić. – Moja ideja je da apliciramo za evropske fondove kada su Romi u pitanju, a lakše je da prođemo konkurse ako imamo već formiranu mesnu zajednicu. Takođe, otvoreni smo da primimo sve Rome koji iz Evrope žele da se vrate kod nas.

Za te projekte Opština planira da aplicira kod Pokrajinske vlade, od koje dobijaju veliku pomoć, i s kojom imaju odličnu saradnju.

– Najviše ih je došlo 1745. godine, zato je naša Apatinska pivara pre dve godine slavila 260 godina postojanja, jer je osnovana 1756. – kaže Škrbić, i dodaje da su pivaru osnovale Podunavske Švabe, takođe naseljene za vreme Marije Terezije.

Pre njih, teritoriju opštine su naseljevali Srbi pravoslavci i Mađari, i pošto je Apatin bio močvarno područje s teškim životnim uslovima, svi su se držali zajedno.

U Sonti postoji manje naselje Roma, dok u Romskom naselju živi 1.450 upisanih birača, što znači, po rečima predsednika opštine, da je to veće naselje, urbanizovano i infrastrukturno opremljeno.

– Postoji kanalizacija, struja, asfaltirano je, bave se raznim delatnostima, i dalje većinom skupljanjem sekundarnih sirovina, pošto posla nema nigde, dok ih je ranije dosta radilo u privedi – kaže Škrbić.

Specifična je sredina zaista kada su Romi u pitanju jer su svi integrisani, i volim da se hvalim da imamo odličnu saradnju po svim pitanjima, ali i igramo fudbal zajedno, pecamo, družimo se – kaže predsednik Škrbić.

Apatin, osim što ima najveće Romsko naselje, je i najveći lički grad na svetu, a predsednik opštine je i predsednik Zavičajnog udruženja Ličana u Apatinu.

Maša Stakić