Porodična gazdinstva u Begeču uspešno proizvode organsku hranu

Ona je integralni deo strategije ruralnog razvoja i osim što je tako dobijena hrana daleko zdravija od konvencionalnih proizvoda, zbog prirodnog načina uzgoja ima pozitivan uticaj i na ekologiju i zaštitu životne sredine.

Jelena Ninkov bavi se organskom proizvodnjom povrća i vlasnica je gazdinstva „Ninkov”, iz Begeča, inače jedini organski proizvođač u svom selu i široj okolini.

– Kao samohrana i samostalna žena i majka dve devojčice, rešila sam da se okrenem zdravijem načinu ishrane i njenoj proizvodnji – kazala je Jelena Ninkov. – Po struci sam diplomirani profesor istorije, ali se nikada nisam bavila tim pozivom, a o poljoprivredi nisam znala ništa, te sam se uhvatila motike, putem razne literature sam se upoznavala s tom proizvodnjom i, evo, već sedam godina posao mi dobro ide. Za mene ne postoji ništa drugo do organske proizvodnje jer je ona jedina održiva, kako za zdravlje ljudi, tako i za očuvanje životne sredine.

Po njenim rečima, tržište se povećava, sve se više ljudi okreće organskim proizvodima te i proizvođači nekako opstaju u svom poslu. U njenoj bašti, površine od oko hektar, uspevaju gotovo sve vrste povrća.

– Najviše volim da proizvodim organsku šargarepu, koja se mnogo teže proizvedi. Ne koristim ništa od hemije, osim vrste koja je zakonom dozvoljena da se uvodi u taj vid proizvodnje. Osim šargarepe, gajim krompir, paradajz, papriku, krastavce, a od zeleniša imam blitvu, spanać, rukolu, razne salate, plavi patlidžan i slično – rekla je Jelena Ninkov.

Da bi uvek imala dobru ponudu na pijačnoj tezgi, naša sagovornica kaže da verno prati sezonu, a svoju robu plasira na organskoj pijaci na Novom Beogradu. Odskoro se i trgovinski lanac „Univereksport” zainteresovao za njene proizvode te se oni mogu naći i u njihovim prodavnicama.

Osim gajenja organskog povrća, zahvaljujući tome što Begeč ima prirodu na dlanu, meštanin Nikola Tišma odlučio se da se bavi i proizvodnjom prirodnih sokova. Na nagovor prijatelja koja se bavi tim poslom u Nemačkoj, pre pet godina Nikolina avantura je počela.

– Sokovi se prave bez ikakvih dodataka, odnosno bez šećera i konzervansa, pa čak i voda izostaje – rekao je Tišma. – Da bi se dobio prirodan sok, najbitnije u svemu tome je da voće i povrće bude zdravo jer ne sme ući trula niti buđava voćka. Voće se pere u tri vode da bih ga što bolje pregledao, zatim se melje i pomoću specijalne prese cedi, da ostane pulpa. Pasterizacija se radi na 78 do 80 stepeni, zatim se gotov sok sipa u flaše. 

Kako kaže, okvirno je procena da za pola litra do 600 mililitara soka treba oko kilogram voća. Biznis je porodični, tako da svi članovi učestvuju u proizvodnji.

– Pravimo prirodne sokove od jabuke, cvekle, šargarepe, aronije, zatim kombinaciju jabuke i šargarepe, odnosno jabuke i aronije – naveo je Tišma, i dodao da su pravili i sok od malina, ali zbog trenutne nepovoljne situacije, nema je na tržištu. – Naši proizvodi mogu da se kupe na Limanskoj i Ribljoj pijaci, zatim u prodavnicama zdrave hrane u Novom Sadu i Beogradu.

        I. Mikloši

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.