EP: Usvojen predlog reforme Zakona o autorskim pravima

Parlament je glasao sa 438 glasa za, 226 protiv i 39 uzdržanih za izmene aktuelnog zakona o zaštiti autorskih prava, podržavši velikom većinom amandmane koje je izneo izvestilac Aksel Voš, prenosi Politiko.



Predlog reforme sada ide u dalju proceduru, a konačno glasanje planirano je za januar 2019. nakon čega će članice Evropske unije odlučiti kako da te izmene unesu u vlastita nacionalna zakonodavstva. 



Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GAFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme, odnosno pretraživača - Google, Apple, Facebook i Amazon - potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući Tanjug, s ciljem da se se internet "giganti" obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste.



Šefovi najvećih evropskih novinskih agencija su u toj inicijativi naveli da je reč o tome da se zaustavi, jednostavno rečeno, "pljačka sadržaja informativnih medija i njihovih prihoda od oglašavanja, iza koje stoje internet divovi, pretnja i potrošačima i demokratiji".



To je, kako su istakli, situacija koja uništava nezavisne medije. 



Kako objašnjavaju evropske novinske agencije, Fejsbuk, Gugl i ostali besplatno koriste ogromnu količinu vesti i priloga i na tom sadržaju privlače sve veći broj oglašivača.



Na taj način, oni dobijaju toliki deo reklamnog "kolača" da uspostavljaju monopol, o čemu svedoči podatak da su 2017. godine u njihovim ukupnim prihodima čak 80 odsto činili prihodi od oglašavanja na internetu. 



Prema izmenama zakona, oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja.



Novinske agencije, uključujući Tanjug, ukazale su u inicijativi na to da aktuelni zakon datira iz vremena kada Gugl, Fejsbuk, Jutjub i pametni telefoni nisu ni postojali.



Takođe su navele da štampani mediji i agencije ulažu veliki novac u proizvodnju vesti i njihovi novinari, ponekad uz velike rizike, sprovode poduhvate kako bi došli do sveobuhvatnog i tačnog izveštaja, te da moraju da izdvoje značajna sredstava za poslovanje onlajn.



"Samo tražimo da oni koji kradu vesti pošteno plate", poručili su. 



Evropski parlament je, da podsetimo, u julu odbacio predlog izmene tog zakona i vratio ga na doradu, iako je on prethodno dobio podršku nadležnog parlamentarnog odbora.



Jedan od delova predloga izmena zakona oko kojeg su se najviše "lomila koplja" odnosi se na član 11, prema kojem će internet kompanije morati da plaćaju takozvani "porez na linkove", što znači da će morati da plaćaju pre svega agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima.



Druga "osporavana" tačka je član 13, koji predviđa obavezu tehnoloških platformi da "filtriraju" sadržaje koje ljudi postavljaju na njih i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.

STRAZBUR/NJUJORK:  Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su danas glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava, što će autorima video snimaka, muzičkih numera, proizvođačima vesti i vlasnicima drugih prava omogućiti da zahtevaju kompenzaciju za objavljivanje njihovog sadržaja onlajn.



“Evropski zakonodavci su odlučili da, uprkos velikom negodovanju javnosti, podrže ‘filtriranje’ interneta u korist velikih preduzeća iz muzičke i izdavačke industrije”, tvrdi Sijada el Ramli, generalna direktorka Evropske asocijacije internet platformi, koja okuplja i kompanije kao što su Fejsbuk i Gugl.



Takve tvrdnje, o navodnom filtriranju interneta protivnici izmena su iznosili i pre odluke EP, a internet aktivista i članica EP Julija Reda je i danas rekla da je odluka "zadala udarac slobodnom i otvorenom internetu" i da Evropski parlament stavlja "profit korporacija ispred slobode govora", prenosi njujorška agencija “Blumberg”.



S druge strane, pristalice ovih reformi su prezadovoljne odlukom EP, pa tako predsednik Evropskog udruženja autorskih grupa (GESAC) Anders Lasen kaže da “današnji dan predstavlja pobedu za Evropu i za njenu nezavisnost od nekolicine tehnoloških giganata koji su profitirali od zastarelog zakona”.



Najnoviji propisi će, kako dodaje, najzad obezbediti “oruđa koja će osigurati pravednu naknadu koju su autori i tražili”.



Današnja odluka EP usledila je nakon višemesečne žestoke kampanje i agresivnog lobiranja, ali i “bitke” između izdavača i tehnoloških kompanija, kao i uzajamnih optužbi za obmanjivanje zakonodavaca, navodi njujorška agencija.